Priča o Dalekom istoku Rusije ne bi bila poptuna, da nema priče i o Korejcima u Rusiji. Odakle Korejci u Rusiji, kako su stigli, kakv je odnos njihov sa Rusima ispričao je magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović.
"Korejaca u Rusiji ima oko 200.000 i svi su oni potiču sa Dalekog istoka. Ima ih u Moskvi i u Sankt Peterburgu. Prvi kontakti Rusa i Korejaca su bili krajem 19. veka.
Prvi je napravio kontakt bio je Karlo Jovanovič Veber, naravno Nemac u ruskoj službi. Nemaca u ruskoj službi nije bilo puno, pozvala je bila još Katarina Velika. To je super, mešanjem ruskih i nemačkih krakternih crta, je nešto što ja jako cenim. Daću primer: Vladika Mark Belinski, znači Nemac koji je pravoslavan, arhiepiskop ruske zagranične crkve, njemu ne treba opšte da se samodisciplinuje, on je disciplinovan. Pravoslavni Nemac je nešto najbolje. Nemac može da uradi šta god hoće, samo ga treba sa duhovne strane opravoslaviti. Bila je gomila pravoslanih Nemaca, ali bilo je i portestanata. Jedino šta Rusi nisu nikada varili to su katolici.
Karl Ivanovič Veber i svaki stranac koji je došao, zadržavao je svoje prezime, ali je dobijao otčestvo. Mnogi ljudi u Rusiji su stranci, Nemci, Korejci.
Zašto sam se setio Korejaca da o njima pišem? Zato što je to bitno za priču o Dalekom istoku.
Koreja je bila nezavisna do 1910. godine i imala je imperatora. I Karl Ivanovič Veber pošto je bio poznavalac Koreje, postao je prijatelj sa imperatorom i kasnije ruski konzul. On je vrlo ovako interesantna figrua. Bio je 12 godina ruski konzul od 1885 do 1897. u Koreji i tad je Rusija došla u dodir sa Korejomn, ne preko svoje teritorije, nego preko kineske Mandžurije.
Otkuda onda Korejci u Rusiji?
Kako Koreja biva okupirana od strane Japane i gde su rađeni mnogi zločini prema Korejcima, tu su se rađale pobune i svi koji su se bunili protiv Japana, nisu mogli da beže u Kinu, jer je deo Kine bio okupiran od strane Japana i nije bilo svrhe da se tamo beži, pa se bežalo na sever kod Rusa i tu su se skrivali korejski partizani na Dalekom istoku.
Jedan od njih je bio prvi i večni predsednik Severne Koreje Kim Il Sung i njen osnivač. Zbog toga Severna Koreja ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom.
E sad šta je zanimljivo? Ja ću da spomenem da u Severnoj Koreji ne postoji religija, ali je dozvoljeno pravoslavlje. Drugi predsednik Koreje Kim Džong Il je svojim oklopnim vozom 2002. otišao do Irkutska i grad ga je ostavio bez reči i tad je posetio Bogosloviju u Irkutsku i pravoslavnu crkvu. Ja sam našao podatak na enegleskom da je u Severnoj Koreji dozvoljeno pravoslavlje, da je 20 Korejaca poslato da izučava pravoslavlje i da u Severnoj Koreji postoji jedan mali pravoslavni manastir i hram u državi koja ne priznaje veru.
Što se tiče Korejaca u Rusiji zašto ih pominjem, pa zato što najveći ruski roker svih vremena Viktor Coi je Korejac. Znači Rusi ga poštuju ga stvarno bezgranično. Onda imamo Marinu Kim koja je bila voditeljka ruske državne televizije, ima jedan hokejaš prezimena Li koji je igrao u Habarovsku za velike pare 3 miliona evra, ne rubalja, prešao je u Sanktpeterburški klub.
Korejci su skroz kako da kažem prihvaćeni u ruskom društvu i to nije nikakv problem ako ste korejskih korena. Što se tiče Korejaca Rusi nemaju nikakvih problema sa njima, pa su zajedno pravili zajedničke PVO sisteme. Recimo S-350 Vitjaz je zajednički projekat sa Južnom Korejom. Južna Koreja je na ime duga od Sovjetskog Saveza uzela tenkove T-80.
Korejaca u Rusiji ima 200.000 vrlo su radni, vredni, sposobni. Zapad optužuje Rusiju da severnkorejske građevinske firme grade Vladivostok. Zapad zapravo kaže da su ti građevinski radnici iz Severne Koreje robovi, što naravno to nije tačno.
Inače Rusija je jedna od retkih zemalja gde Korejci mogu slobodno da rade. Mislim ne rusk Korejce, nego na građane Severne Koreje, koji rade u Rusiji.
Kurir.rs/B.Jovanović
NE PROPUSTITE
