ŠTA ERDOGANOVA POBEDA ZNAČI ZA TURSKU A ŠTA ZA ZAPAD: Posle 20 godina vladavine, želi da vuče konce kako njemu odgovara

Turska je u nedelju ponovo izabrala Redžepa Tajipa Erdogana za predsednika. U drugom krugu izbora Erdogan je odneo oko 52 odsto glasova.

Erdogan, koji je na vlasti više od dve decenije, sada ima novih pet godina da vodi Tursku, a glavno pitanje je kako će njegov novi mandat uticati na Tursku i na Zapad.

Kao lider lider sa najdužim stažom u istoriji Turske Republike, Erdogan je konsolidovao vlast tokom svog mandata, uspostavivši za sebe predsednički sistem.

Kritičari kažu da je pomerio Tursku sa njenih demokratskih osnova ka autoritarnoj vladavini. Ugušio je antivladine proteste i izbegao istragu o korupciji u svom najužem krugu.

Erdogan je preuzeo kontrolu nad većinom turskih institucija i stavio po strani liberale i kritičare.

Human Rights Watch je u svom izveštaju za 2022. naveo da je Erdoganova AK partija decenijama unazadila rekord Turske u pogledu ljudskih prava, prenosi Euronews.

Redžep Tajip Erdogan popularan je među konzervativnim i religioznim biračima. Branio je prava konzervativnih muslimana nakon decenija odlučnog sekularnog režima, dozvoljavajući ženama da nose marame u javnim zgradama, kao što su univerziteti i državne službe, gde su bile zabranjene.

Erdogan bi u narednom periodu mogao da vodi radikalniju politiku jer je pre izbora proširio savez sa islamističkim grupama, kao što su Huda Par i Jeniden Refah.

Njegova vlada bi mogla biti pod pritiskom ovih stranaka da vodi više islamističku politiku.

Ekonomska kriza

Treba podsetiti da su ovi izbori održani usred velike ekonomske krize, pogoršane razornim zemljotresima koji su u februaru uništili gradove na jugoistoku zemlje.

Ekonomisti kažu da je Erdoganova neortodoksna politika niskih kamatnih stopa uprkos porastu cena dovela inflaciju do 85 odsto prošle godine, pri čemu je lira pala na jednu desetinu svoje vrednosti u odnosu na dolar tokom poslednje decenije.

Analitičari predviđaju da će Erdoganov prvi prioritet biti popravljanje ekonomije, ali se ne očekuju velike promene u ekonomskom modelu uoči lokalnih izbora 2024. godine.

"U Turskoj ima mnogo ekonomskih problema. Dakle, ovo je najslabija tačka Erdoganovog režima", rekao je za Euronews ekonomista Arda Tunca.

Prošle nedelje je objavljeno da rastu podele među AKP o budućoj ekonomskoj politici, pri čemu neki traže alternativu Erdoganovom kontroverznom programu.

Nakon razornog zemljotresa u februaru, protivnici su mislili da će ga birači kazniti zbog prvobitno sporog odgovora države. Ali u prvom krugu glasanja 14. maja, koji je uključivao parlamentarne izbore, AKP se pojavila na vrhu u 10 od 11 provincija pogođenih zemljotresima, pomažući joj da obezbedi parlamentarnu većinu zajedno sa svojim saveznicima. Erdogan je i u drugom krugu u tim provincijama uživao podršku.

Iako je koristio nacionalizam da zadrži svoju popularnost, malo je verovatno da će ekonomske krize biti rešene brzo.

Spoljna politika

Poraz Kemala Kiličdaroglua, koji je obećavao da će, ukoliko pobedi, zemlju staviti na demokratski kurs, vrlo verovatno su slavili u Moskvi. Erdoganu je, naime, još dok nisu ni proglašeni zvanični rezultati, stiglo pismo od Vladimira Putina, u kojem je Erdogana nazvao dragim prijateljem i čestitao mu na pobedi.

S druge strane, neuspeh Kiličdaroglua je verovatno u zapadnim zemljama dočekan sa tugom, jer je Turska pod Erdoganom vodila nezavisnu spoljnu politiku i često se suprotstavljala.

Pod Erdoganom, Turska je smanjila vojnu moć na Bliskom istoku i šire, stvarajući bliže veze sa Rusijom. U međuvremenu, odnosi sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama postaju sve zategnutiji.

On je sproveo diplomatski "akt balansiranja" otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, protiveći se zapadnim sankcijama Rusiji, dok je istovremeno slao dronove u Kijev.

Stručnjaci smatraju da Erdogan ne želi u potpunosti prekine veze sa Zapadom, ali da sigurno hoće da vuče konce kako njemu odgovara.

Baš zbog toga očekuje se da će i dalje imati nategnute i svađalačke odnose sa zapadnim zemljama.

"Turska se odvaja od Zapada, iako je duhovno članica NATO, Turska više nije deo NATO-a", rekao je ekonomista Arda Tunca.

(Kurir.rs/Telegraf.rs)

Bonus video: