TURSKA POSLE IZBORA: Erdogan na vlasti, zemlja i dalje podeljena, a Putin najzadovoljniji
Liberalna zapadna ideologija se nikad neće infiltrirati u našu stranku i naše društvo, poručio novi-stari predsednik u prvom govoru
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (69) osvojio je novi petogodišnji mandat u nedelju na predsedničkim izborima pobedivši kandidata opozicije Kemala Kiličdaroglua!
Za Erdogana, koji je na vlasti 20 godina, glasalo je 52,16 odsto, a za Kiličdaroglua 47,84 odsto.
Obraćanje s balkona
Kako u prenosi BBC u analizi, Erdogan je maksimalno iskoristio pobedu da se u dva navrata obrati svojim pristalicama. Najpre im se obratio sa krova autobusa u najvećem turskom gradu Istanbulu, kada je proglasio pobedu pre zvaničnih rezultata.
Kada je pao mrak, usledilo je obraćanje sa balkona njegove raskošne palate u Ankari. Procenjuje se da je u masi bilo oko 320.000 ljudi.
- Nismo samo mi pobedili, pobedila je Turska. Čitava nacija od 85 miliona je pobedila - poručio je Erdogan, navodeći da su to bili jedni od najvažnijih izbora u Turskoj istoriji.
Poraz protivnika je ismevao rečima: "Ćao, ćao, Kemale!" - skandiranjem koje su prihvatile i njegove pristalice. Osudio je pro-LGBT politiku opozicionog saveza, za koju je rekao da je u suprotnosti sa njegovim porodičnim vrednostima.
- Liberalna zapadna ideologija se nikad neće infiltrirati u našu stranku i naše društvo - dodao je on.
Njegov poziv na jedinstvo zvučao je neiskreno jer je ismevao protivnika Kiličdaroglua i kritikovao zatvorenog kurdskog lidera i LGBT zajednicu. Lider opozicionog bloka je priznao poraz, ali je rekao da su ovo bili "najnepošteniji izbori u poslednjih nekoliko godina".
BBC ističe da skoro polovina birača u ovoj duboko polarizovanoj zemlji nije podržala njegovu autoritarnu viziju Turske. Opozicija nije imala odgovor na Erdoganovu dobro uvežbanu kampanju i uspeh iako je izboren drugi krug, prvi put posle 2014. Kiličdarogluu je falilo oko dva miliona glasova za pobedu.
Dve poruke
Između prvog i drugog kruga Erdogan je uputio dve poruke koje su prelomile birače - da će iz zemlje proterati milion izbeglica iz Sirije i da će se u slučaju poraza Kiličdaroglu suočiti sa opozicionim parlamentom, gde njegova Stranka slobode i pravde ima većinu.
Od većine birača izmorenih od posledica zemljotresa, u kome je poginulo preko 50.000 ljudi, i suočenim sa recesijom i velikom inflacijom nije se moglo očekivati da mu okrenu leđa.
Na međunarodnom planu Ergodanovoj pobedi se najviše raduju u Kemlju. Naime, Erdogan je lider jedine članice NATO koja Rusiji nije uvela sankcije zbog invazije na Ukrajinu. Uz to, on i Putin su se u poslednjih godinu dana sastajali nekoliko puta, a Rusija i Turska su u velikoj meri povećale obim trgovine, jer su turske firme zamenile zapadne kompanije koje su se povukle posle uvođenja sankcija. I u energetskom sektoru Ankara i Moskva blisko sarađuju. Izvoz gasa nije prekidan, najavljena je izgradnja gasnog čvorišta u Turskoj, a ruska strana učestvuje u izgradnji prvog turskog nuklearnog reaktora.
Odnosi s Briselom toplo-hladno
Mnogo nerešenih pitanja
Iako je Turska jedna od strateški najvažnijih članica NATO, njeni odnosi sa Briselom variraju otkad je počela ruska invazija na Ukrajinu. Turska je pomogla vojno Kijev šaljući bespilotne letelice tipa "bajraktar", koje su imale važnu ulogu u zaustavljanju prvog talasa ruskog napada.
Međutim, Turska nije uvela sankcije Rusiji, a uz to je blokirala ulazak Švedske u NATO nakon što je Stokholm odbio da isporuči kurdske militante i posle spornog protesta kad je spaljen Kuran. Istovremeno, Erdoganov odnos sa EU je takođe promenljiv. Ankara decenijama ima status kandidata za članstvo u EU, koje je i dalje na dugom štapu.
Erdogan je u zamenu za više milijardi dolara pomoći blokirao prolazak izbeglica ka EU. U Briselu strepe od napetosti između Ankare i Atine, a Erdogan je u nekoliko navrata pretio upotrebom vojske zbog razmeštanja PVO sistema na grčkim ostrvima, nedaleko od turske obale.
Turski iseljenicи
I u Nemačkoj slavlje
Turski iseljenici u Nemačkoj takođe su proslavili pobedu Ergodana na izborima. Oni su vozili u kolonama i trubili okićeni turskim zastavama. U Nemačkoj živi oko tri miliona iseljenika poreklom iz Turske.
Njihovo slavlje u nekoliko većih gradova uglavnom je prošlo bez većih problema. Ipak, u Manhajmu, u jugozapadnoj državi Baden-Vitenberg, došlo je do sukoba. Zabeleženo je nekoliko uličnih tuča i reagovala je policija. Proslave su bile i u Berlinu, Hamburgu, Duizburgu, Esenu...
Kurir.rs
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova