PUTINU MOŽDA PRETI NEOČEKIVANI UDAR: Mit o ruskoj nepobedivosti je srušen, dok se ratu ne vidi kraj, susedi merkaju delove Rusije

Ukrajinski otpor Putinovoj invaziji srušio je mit o ruskoj nepobedivosti - sada svi znaju da Rusija nije nepobedivo carstvo kakvom se Moskva trudila da se prikaže. I baš kao što Rusija pokušava da proglasi Ukrajinu svojom, druge zemlje posmatraju delove ruske zemlje, uočavajući priliku, jer rat pokazuje koliko je ruska vojska slaba. Narodi u Rusiji čekaju pravo vreme "da isteraju nasilnika". Zato bi Kremlj trebao da bude oprezan u posmatranju sveta u kojem je prihvatljivo otimanje teritorija silom - jer se na taj način samo pozivaju druge zemlje da zatraže delove Rusije za sebe.

Japan je bio prva zemlja koja je prekinula ćutanje nakon sveobuhvatne invazije na Ukrajinu prošle godine. Tokio je o Kurilskim ostrvima rekao da je „potpuno neprihvatljivo da severne teritorije tek treba da budu vraćene nakon što ih je Sovjetski Savez nezakonito okupirao pre 77 godina“. Ta aneksija je dovela do proterivanja Japanaca s južnih ostrva, a od tada dve zemlje nisu uspele da postignu kompromis. Razgovori su prekinuti kada je Putin pokazao da nije voljan da deli zemlju, već samo da dobije novu, piše Jutarnji list.

Zatim je Kina počela da crta karte označavajući deo Sibira i ruskog Dalekog istoka kao izvorno kineske. Velika područja kineske zemlje pripojena su Rusiji u 19. veku. U nemogućnosti da traži ovu teritoriju nazad na miran način, Peking je nastavio ekonomsku ekspanziju oko Bajkalskog jezera i aktivno je kupovao i iznajmljivao zemlju u blizini granice.

U Poljskoj ipak kruže priče koje sugerišu da je Rusija okupirala Kalinjingradsku oblast 1945. godine i da Varšava ima pravo na nju.

Turska, Azerbejdžan, Kazahstan, pa čak i Ukrajina takođe bi mogle da imaju interese u borbi za rusku zemlju. Kijev, naime, ima za cilj da vrati svoje granice iz 1991. godine i da okonča rat.

Ruski borci koji su se infiltrirali u Belgorodsku oblast pod ukrajinskom zastavom poslužili su kao podsetnik Putinu da i drugi mogu da povrate svoje „iskonske teritorije“. Dok Moskva teži širenju svojih evropskih granica, nacionalne autonomije u Rusiji i njihove vođe u egzilu predviđaju dekolonizaciju Rusije, sanjajući o njenoj podeli na 34 nezavisne države.

Za sada nema nacionalno-oslobodilačkih pokreta zbog silnog ugnjetavanja i progona unutar Rusije.

Kada se Sovjetski Savez raspao, nekoliko ruskih oblasti proglasilo je svoj državni suverenitet, ali su bili ućutkani. Ove oblasti imaju ustave u kojima se prikazuju kao zasebne države, s ugovorima o podeli vlasti koji regulišu njihov odnos s Moskvom. Te norme su „uspavane“, ali mogu da se aktiviraju čim režim pokaže nesposobnost da drži carstvo pod kontrolom.

Kremlj ima opravdane strahove od moguće borbe za suverenitet unutar Rusije. Ruska ekonomija se oslanja na redistribuciju resursa iz oblasti u Moskvu. Mogućnost sticanja kontrole nad sopstvenim finansijama mogla bi da podstakne lokalne elite da traže nezavisnost. Uništenje Čečenije pokazalo je drugim narodima koji su nasilno pripojeni Rusiji kako Moskva postupa sa „separatistima“. Ipak, Kremlj gura stanovništvo ovih krajeva na ivicu, bacajući njihove ljude na ratište u Ukrajini kao topovsko meso.

Regrutacijom su najviše pogođeni najsiromašniji krajevi u Rusiji. Protivratni skupovi održani su u Dagestanu, Kalmikiji i Burjatiji, a lideri republika izjasnili su se protiv regrutacije. Osećaju da ih tretiraju kao građane drugog reda na temelju etničke pripadnosti – u poređenju s onima koji žive u Sankt Petersburgu ili Moskvi. Jednom kada se zapali vatra, oslobodilački pokret mogao bi da zahvati brojne regione, ostavljajući režimu samo one teritorije koje su čvrsto povezane s ruskim narativom i ne žele da se oslobode imperijalne vlasti.

Ukrajinska vlada veruje da imperijalističke ambicije Rusije moraju da budu pravične za sve. Ukrajina insistira na tome da za postizanje dugotrajnog mira u istočnoj Evropi ruske trupe moraju da napuste ne samo Krim i Donbas, već i Transnistriju, Abhaziju, Nagorno-Karabah. To je idealistički san, gotovo nemoguć, jer Putin neće dati ni pedalj zemlje besplatno. Ipak, Moskvi bi bilo mudro da čuva leđa. Mogla bi na kraju da požnje ono što je posejala ako ruske zemlje budu previše primamljive za njene susede – i njene potlačene građane.

(Kurir.rs/Jutarnji list)