Države članice EU postigle su dogovor oko zakona o migracijama na koji se čekalo skoro sedam godina.
Na sastanku ministara unutrašnjih poslova zemalja članica EU u Luksemburgu posle intenzivnih pregovora postignut je dogovor da države koje ne prihvate migrante na svojoj teritoriji odnosno koje ne prihvate da ugoste onoliko migranata koliko je predviđeno kvotama plate 20.000 evra po osobi.
Dogovor je postignut na sastanku kasno u četvrtak, a na njega se čekalo već sedam godina.
Evropska komisija predložila je usvajanje novog zakona o migracijama i azilu pre tri godine. Sedam vodećih država članica EU među kojima su Francuska i Nemačka ipak je tražilo da sporazum bude pred Evropskim savetom krajem meseca. Italija je bila među tim zemljama, ali je na jučerašnjem sastanku italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjandendoci do poslednjeg trenutka zahtevao izmene i to posebno u vezi sa brojem migranata koji bi trebalo da budu preseljeni u EU.
Dogovor je odlagan i zbog Nemačke koja je pokušala da konačno dobije saglasnost koalicione vlade. Nemačka vlada je podeljena između saveznog ministarstva unutrašnjih poslova koje predvode socijaldemokrate SPD i saveznog ministarstva spoljnih poslova koje predvode Zeleni. Ministarstvo unutrašnjih poslova vidi reformu kao priliku za organizovanje migracionih tokova dok Zeleni daju prioritet humanitarnim pitanjima.
Na sastanku su se otvoreno protiv novog sporazuma o migracijama i azilu izjasnili predstavnici Poljske i Mađarske koji su oštro protestvovali zbog predložene novčane nadoknade koja će morati da se plati na osnovu predloga švedskog predsedavanja EU.
Novi zakon o migracijama moraće da odobri Evropski parlament tokom druge polovine godine.
Mnogi smatraju da je sveobuhvatan dogovor moguć do kraja godine jer će Španija kao predsedavajuća EU od jula biti veoma motivisana da reši problem migracija. Novi mehanizam predviđa postavljanje principa odgovornosti za takozvane zemlje fronta (Italija, Španija, Grčka, Malta i Kipar) koje bi trebalo da efikasnije kontrolišu spoljne granice EU.
Zemlje takozvane druge linije obavezuju se na oblik "fleksibilne solidarnosti", odnosno mogu da prihvate tražioce azila na svojoj teritoriji, plate nadoknadu zemljama domaćinima, finansiraju prihvatne objekte ili finansijski doprinesu infrastrukturnim projektima u zemljama porekla.
EU je prihvatila 996.000 zahteva za azil 2022. godine i taj broj se značajno povećao u poređenju sa 632.000 u 2021. godini.
(Kurir.rs/RTS/Foto:Ilustracija)
NE PROPUSTITE
