Veteran američke mornarice upozorio je na jezive efekte zatočenosti u potopljenoj podmornici i to samo nekoliko nedelja pre nego što je turistički batiskaf "Titan" nestao.
Doktor Dejl Mole, bivši direktor američke mornarice za podvodnu medicinu, objavio je nedavno svoj rad u medicinskom časopisu u kome je detaljno opisao "neprijateljsko okruženje" na komercijalnim podmornicama sa putnicima.
Nestala podmornica ima uređaj za uklanjanje viška toksičnog ugljen-dioksida koji se nakuplja kad putnici izdahnu u skučenom prostoru, ali u većini plovila to ima ograničen kapacitet. Postoji i rizik od hipotermije zbog niskih temperatura u dubinama okeana i hiperventilacije izazvane napadima panike koji mogu potrošiti više vrednog kiseonika.
Rad je objavljen u naučnom časopisu 29. maja odnosno samo 20 dana pre nego što je "Titan" izgubio kontakt sa matičnim brodom. Podmornici je sada ostalo još samo 40 sati kiseonika.
- Velika je trka sa vremenom da se spasu putnici ako već nisu mrtvi od katastrofalnog puknuća plovila pod pritiskom - navodi Mole.
Podmornica sa petoro putnika, podsetimo, krenula je ka olupini "Titanika" u nedelju u 8 sati ujutro po istočnom vremenu oko 650 kilometara jugoistočno od Sent Džonsa na Njufaundlendu. Izgubila je kontakt sa svojim matičnim brodom u 9.45 ujutro odnosno sat i 45 minuta nakon što je zaronila.
Za sada nema nikakvih tragova za putnicima koji su suočeni sa nedostatkom kiseonika i ekstremnom hladnoćom na skoro 3.500 metara ispod površina.
Postoji šansa da bi "Titan" mogao biti i na površini okeana, ali pošto su putnici zatvoreni unutar glavne kapsule, zatvorene spolja sa 17 vijaka, takođe se mogu ugušiti ako ih spasioci uskoro ne pronađu.
- Zarobljena posada u potopljenom brodu ili podmornici suočava se sa mnogim fiziološkim izazovima uključujući toksične gasove, izloženost povišenim pritiscima okoline i hipotermiju - navodi Mole u radu.
Stručnjak je za Dejli mejl otkrio šta je najveća briga.
- Kad su ljudi zatvoreni u hermetički zatvorenom prostoru većina misli da je najveći problem kiseonik, ali ugljen-dioksid je zapravo veća briga. Podmornica ima neki sistem za čišćenje ugljen-dioksida, međutim, ako se baterija ispraznila onda taj sistem više ne funkcioniše. Ljudima unutra će biti teško da dišu. Njihova dubina disanja će se povećati. Dobiće glavobolju i postepeno će postati nesvesni. Sve veći nivo ugljen-dioksida je ono što prvo ubija ljude kada su u hermetički zatvorenoj sredini, a ne nivo kiseonika - navodi Mole.
Stručnjak je otkrio šta čeka posadu ako ne podmornica ne bude pronađena u narednih 40 sati.
- Nemogućnost uklanjanja ugljen-dioksida iz unutrašnje atmosfere dovešće do smrtonosnog događaja. To je kao da stavite torbu preko glave. Imaće osećaj zagušljivosti ili nedostatka vazduha, a zatim sledi nesvest - govori Mole.
Hipotermija je još jedan značajan rizik.
- Unutar takve male podmornice elektronska oprema na brodu će proizvoditi unutrašnju toplotu, a ljudi će proizvoditi toplotu jer to nije baš veliki prostor. Ali zbog okeana tamo će brzo postati prilično hladno. Prosečna temperatura okeana je 5 stepeni Celzijusa. U početku će početi da drhte da bi pokušali da generišu toplotu koja troši više kiseonika - navodi stručnjak.
Mole navodi da će se posadi u takvim uslovima oduzeti ruke i da će postepeno izgubiti svest.
- Treba da pokušate da ostanete što mirniji i da isključite što više električne opreme da biste uštedeli energiju baterije i bili sigurni da imate dovoljno energije za svoje čistače - navodi Mole.
Stručnjak smatra da je druga mogućnost "neka vrsta nesreće" koja je izazvala puknuće plovila pod pritiskom.
- To se dešava tako brzo da stvarno ne biste znali šta se dogodilo. Da je to bio slučaj odmah bi nastradali - dodao je Mole.
Ako je podmornica još netaknuta Mole smatra da putnici ne bi još trebalo da trpe štetne zdravstvene posledice.
- Kompanija reklamira da podmornica ima kiseonika za 96 sati i pretpostavilo bi se da će sve funkcionisati prilično normalno - dodao je stručnjak.
(Kurir.rs/Dejli mejl)
NE PROPUSTITE
