Krivični postupak protiv Jevgenija Prigožina, osnivača privatne vojne kompanije "Vagner" koji je optužen za oružanu pobunu, nije okončan i istraga se nastavlja.
To je ruskoj agenciji Tas potvrdio izvor iz Državnog tužilaštva Rusije. Da li je vodja Vagner grupe oružanom pobunom nešto dobio, a koliko je i da li je Putin izgubio? Kako nestaju nekada čvrsta savezništva i da li je uslovno rečeno, "zabijanje noža u ledja", klasično poglavlje u političkoj istoriji govorili su gosti emisije Puls Srbije na Kurir TV Branimir Đokić, stručnjak za spoljnu politiku i Nebojša Damnjanović, istoričar.
Damjanović je objasnio da je oružana pobuna nešto što se nebrojeno puta dogodilo u istoriju sa počecima od antičkih vremena:
- Počećemo od antičkih vremena. Mnogo puta se to desilo. Neke legije sa granice podignu na štit nekog omiljenog komandanta i krenu na Rim ili na Carigrad, recimo. U srednjem veku do novijeg doba, takođe je bilo dosta takvih slučajeva. Dešavalo se za vreme osmanskog carstva da veziri krenu na Stambol i smene sultana. Sve u svemu to je mnogo puta viđeno sa različitim ishodima razume se.
Đokić je ocenio da izjava Proigožina da on nije imao nameru da svrgne Putina nije uverljiva i da je najverovatnije motivisana zaštitom od kako je rekao Putinove osvete.
- Prigožin je dao takvu izjavu jer je verovatno zabrinut da Putin ne sprovede neku osvetu prema njemu. Putin je jasno rekao da je to puč. Prigožin je u jednom trenutku shvatio da je to preveliki zalogaj za njega, iako njegovi vojnici nisu naišli na značajan otpor. Prigožin ima problem sa Šojguom već godinama, ali da se pošalje tolika vojska na Moskvu zbog Šojgua to mi ne deluje verovatno. Ne šalje se 25.000 vojnika na Moskvu da bi se smenio ministar odbrane. Oboreni su neki ruski helikopteri tokom tog marša i stvar nije nimalo naivna. Prigožin sad pokušava da se izvuče i da nađe sebi utočište - smatra Đokić.
Damjanović smatra da se može samo nagađati šta je bila Prigožinova namera, ali da je moguće da je komandant Vagnera hteo da uspostavi indirektnu moć:
- Možemo samo da nagađamo šta je tu bilo po sredi, ali da to ipak ne budu puka nagađanja. U svakom slučaju to je bio zahvat za moć. Ako i nije bio direktan cilj svrgavanje Putina, sigurno je postojala želja da se osvoje poluge moći, tako što se vladar ostavlja na svojoj poziciji, a vođa puča uspostavlja indirektnu vlast. Možemo napraviti jednu istorijsku paralelu. U vreme poznih godina Titove vlasti, bilo je važno biti u njegovoj blizini. Danas se ima utisak da su ljudi kao Dolanc i Mikulić tada dominirali i nametali svoje viđenje situacije, a vodili ostarelog Tita po lovištima. Mogao je Putin da ostane, ali da oni iz senke vuku konce.
Đokić je istakao da je svaka oružana pobuna ima političku pozadinu:
- Pobuna svake oružane pobune je političke prirode i svaka se smatra činom izdaje. Prigožin je izuzetno moćan, najmoćniji posle Putina. On zarađuje ogroman novac u Rusiji, a drugo on je jedna od glavnih poluga ruske spoljne politike. Vagnerovci su u velikom broju rasprostranjeni u Africi. U državama Mali, Burkina Faso i Centralno afričkoj republici. Prigođžin je zauzvrart dobio kontrolu nad rudnicima srebra zlarta i paladijuma i on je jedan od najvećih izvoznika dragocenih metala u svetu. Sam je Lavrov rekao da su ga zvaničnici iz tih zemalja zvali da pitaju šta se dešava sa Vagnerom, jer se plaše bi njegove trupe mogle da se povuku iz tih zemalja.
Bonus video:
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
