Dve nedelje velikih vrućina i požara ugrozile su ekosistem u Grčkoj, upozorili su stručnjaci, dok se situacija smiruje i vatrogasci uspevaju da se izbore s vatrenom stihijom! Nacionalna opservatorija u Atini procenila je da je u požarima izgorelo 50.000 hektara šuma i niskog rastinja.
Pet nastradalih
- Imali smo najgori jul u poslednjih 13 godina što se tiče požara - rekao je Karalampos Kontoes, direktor istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji, i nastavio:
- Zima je bila suva, a prolećne kiše nisu bile dovoljne za održavanje vlage u zemljištu. Ministar za civilnu zaštitu Vasilis Kikilijas rekao je da su se vatrogasci borili s više od 660 požara tokom jula, ili u proseku između 50 i 70 dnevno, prenela je agencija AFP.
Najveća šteta ove godine pričinjena je na Rodosu, Krfu, Eviji, drugom po veličini ostrvu u Grčkoj, kao i ruralnoj oblasti oko Volosa u srednjem delu zemlje. Državno udruženje osiguravača poljoprivrednika ELGA procenilo je da je samo na Rodosu uništeno 50.000 stabala maslina i 2.500 domaćih životinja i košnica s pčelama.
U izveštaju se navodi i da su na području Volosa zabeleženi "znatni gubici" u žitaricama, grožđu i poljoprivrednim zgradama i mašinama, kao i stočnom fondu.
U Grčkoj svake godine leti izbijaju šumski požari. Jedna od najgorih godina je bila 2007, kada su na poluostrvu Peloponez i na ostrvu Evija poginule 84 osobe. U Matiju, odmaralištu blizu Atine, 2018. godine nastradale su 103 osobe. Pre dve godine na Eviji su poginule dve, a ove godine do sada je život izgubilo pet osoba, među kojima su i dvojica pilota kanadera koji se srušio prilikom gašenja požara.
Afrički krajolik
- Ponavljanje požara ugrožava ekosistem. Šume se pretvaraju u poljoprivredno-šumsko zemljište, grmlje u šikaru. Krajolik se menja i sve više liči na one u afričkim zemljama - kaže je Nikos Bokaris, prvi čovek grčkog sindikata šumara.
Na Rodosu, gde su požari izbili 18. jula, ozbiljno je ugrožena lokalna fauna, uključujući i jelena lopatara, simbol ostrva. Evropska opservatorija za klimatske promene Kopernikus saopštila je da su emisije dima iz šumskih požara u Grčkoj ove godine bile najveće u poslednje dve decenije. Grčka bi ove godine od EU trebalo da dobije nešto manje od 90 miliona evra namenjenih za prevenciju požara.
Gore planine oko prestonice
Atina bez zelenila
Veliki požari na planinama oko Atine izbijaju u proseku na svakih šest godina. To utiče na ekosistem jednog od najgušće naseljenih gradova u Evropi, u kojem živi više od trećine grčkog stanovništva (oko 10,5 miliona).
Situacija je posebno problematična jer u grčkoj prestonici ima malo zelenih površina, a betonske zgrade stvaraju "zatvoreno toplotno okruženje".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
