Ruska rublja pala je na najnižu vrednost u poslednjih 16 meseci, tako da je jedan dolar vredeo više od 100 rubalja.
BBC na srpskom prenosi da je pad vrednosti ruske valute usledio kao posledica sve većeg pritiska na privredu Rusije, u kojoj uvoz raste brže od izvoza, a izdvajanja za vojsku su sve veća zbog rata u Ukrajini.
Deo zapadnih zemalja, pre svega SAD i Evropska unija, uvele su sankcije Rusiji posle invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Vrednost rublje opala je po izbijanju rata da bi potom porasla zahvaljujući kontroli kapitala i izvozu nafte i gasa.
Od početka rata, vrednost rublje je rasla i padala.
Međutim, od napada na Ukrajinu ruska valuta izgubila je četvrtinu vrednosti u odnosu na dolar.
U ponedeljak, 14. avgusta jedan dolar je vredeo 101,04 rublje.
Veći iznos u rubljama znači da valuta slabi jer je potrebno više novca da bi se kupio jedan dolar, koji se obično smatra najjačom valutom u svetu.
Ruska centralna banka kaže da je moguće povećanje referentne kamatne stope, istakavši da finansijska stabilnost države nije ugrožena.
Kada je Rusija napala Ukrajinu, banka je podigla kamatnu stopu sa 9,5 na 20 odsto da bi ubrzo potom počela da je smanjuje.
Džejn Foli, direktorka londonske Rabobanke, rekla je da rublja „progresivno slabi" tokom ove godine, dodajući da je pad vrednosti posebno izražen od kraja jula.
- Slabljenje rublje odraz je slabljenja zaleđine u Rusiji - dodala je ona.
Ukazuje da je državni budžet u deficitu i da se oslanja na uvoz iz Kine, s tim da se nalazi i pod pritiskom zbog izvoza.
Ras Mold, investicioni direktor u AJ Belu, rekao da je ruska trgovina, a samim tim i privreda, pogođena zapadnim sankcijama, „posebno u pogledu nafte i gasa".
Od kada je izbio rat, mnoge EU zemlje koje su se oslanjale na rusku naftu i gas, odlučile su da prestanu da uvoze iz Rusije i pronađu druge dobavljače.
Lideri EU i G7 država donele su plan u decembru 2022. godine da se ograniče cene tako da vrednost jednog barela bude ispod 60 dolara kako bi se smanjio prihod Rusije od izvoza gasa.
Ovo je doprinelo padu prihoda od izvoza gasa.
Rusija je takođe povremeno ograničavala dotok gasa Evropi, stvarajući strah od restrikcija.
Nemačka, nekada veliki uvoznik ruskog gasa, u januaru je navela da snabdevanje energijom više ne zavisi od fosilnih goriva iz Rusije.
- Izvoz je pao, tako da je devizni priliv smanjen, dok je uvoz skočio, a čak i pouzdani trgovinski partneri, poput Kine, nisu voljni da prime rublje - kaže Mold.
On je dodao je Moskvu takođe pogodilo isključivanje Rusije iz SVIFT-a, međunarodnog sistema plaćanja koje koristi hiljade finansijskih institucija.
Mold je naveo i da se „slabost rublje mora sagledati i naspram jačine dolara", pošto američka valuta postaje sve jača u odnosu na druge valute.
On kaže da je jedan od razloga za to snaga američke ekonomije, koja, kako je naveo „primorava Federalne rezerve da podignu kamatne stope za razliku od mnogih centralnih banaka koje počinju da ih smanjuju (poput Brazila i Čilea)".
Veća kamata na štednju u dolarima, a manja na štednju u drugim valutama čini dolar atraktivnim za čuvanje akcija u njemu.
Blumberg je objavio da je ruska centralna banka za danas zakazala hitan sastanak povodom probijanja nivoa od 100 rublji za jedan dolar.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Bloomberg)
