Skoro dva meseca od pobune Vagnerovaca, njihov vođa Jevgenij Prigožin ponovo se pojavio ispred kamere - u vojničkoj odeći, sa oružjem u ruci i... u Africi.
„Radimo! Temperatura je preko 50 stepeni, kako mi to volimo,” javio je svojim pratiocima na snimku objavljenom na Telegramu.
A onda nastavio:
„Grupa Vagner čini Rusiju još većom na svakom kontinentu – a Afriku još slobodnijom“.
Od neuspelog puča 24. juna, šef Vagnera se oglašavao samo glasovnim porukama.
Mnogi su se pitali: Kakvu ulogu on i dalje ima u ruskoj vojci i Putinovim planovima?
Snimak objavljen u ponedeljak uveče (čija verodostojnost nije potvrđena) sugeriše da Prigožin želi da nastavi dalje – i da to može da uradi, piše švajcarski Tages-Anzeiger.
Za sada daleko od fronta u Ukrajini. Ostaje nejasno gde tačno boravi.
Mreža otvorenog softvera „All Eyes On Wagner“ izvestila je u subotu da je avion povezan sa Prigožinom sleteo u Bamako, glavni grad Malija, te su se javile pretpostavke da je baš u tog zemlji snimljen ovaj video.
U njemu je Prigožin pozvao dobrovoljce da mu se pridruže.
Sudeći po oglasima na kanalima vezanim za Vagner, grupa nudi vojnicima polugodišnje ugovore i mesečnu platu između 1.400 i 2.400 evra.
Paravojna grupa Vagner je godinama prisutna u nekoliko afričkih zemalja. Najveći uticaj ima u Centralnoafričkoj Republici. Prema procenama, u Maliju je stacionirano i oko 1.500 boraca Vagnera.
Vagner obično postupa na isti način sa svojim operacijama: plaćenici nude posrnulim autokratskim vladarima zaštitu od njihovih protivnika i obezbeđuju sebi ne samo politički, već i ekonomski uticaj u toj zemlji.
Ruske kompanije – uglavnom iz Vagnerove mreže – dobile bi potom dozvole za eksploataciju i često ilegalni izvoz zlata, dijamanata, drveta i drugih sirovina.
Uskoro aktivan u Nigeru?
Otkako je napala Ukrajinu, Rusija je pojačala svoju diplomatsku ofanzivu na afričkom kontinentu u potrazi za saveznicima.
„Niger sada ispunjava važne uslove: suočava se sa pretnjom po unutrašnju bezbednost i nalazi se u fazi političke neizvesnosti“, rekao je Hadson za Spiegel.
Ekspert za Sahel (graničnu zonu u Africi između Sahrae i Sudana), Kameron Hadson, pretpostavlja da je posle puča Niger idealan kandidat da Vagner i Rusija steknu dalji uticaj na kontinentu.
Uz to, Prigožin je pre mesec dana u dugoj glasovnoj poruci reklamirao svoje usluge u Nigeru. U njoj je optužio bivše kolonijalne vladare da drže afričke zemlje pod kontrolom i da se namerno infiltriraju u bandite i teroriste. „Lek“ protiv toga – upotreba Vagnerovih vojnika.
Prema američkom Institutu za proučavanje rata, Prigožinu je potreban dogovor sa Nigerom, jer posle neuspelog puča u Rusiji, njegova privatna vojska je upala u kadrovske i finansijske probleme.
Da li će afrička veza ostati neophodna?
Ustankom 24. juna Vagnerova grupa je pokušala da zbaci rusko vojno rukovodstvo pohodom na Moskvu.
Pokušaj državnog udara završio se sporazumom kojim je Prigožinu i njegovim plaćenicima omogućeno da nekažnjeno prebegnu u Belorusiju.
Vagnerovi plaćenici su tada bili uključeni u obuku beloruskih vojnika. Prema pisanju Hajun projekta, još uvek se smatra da je u zemlji stacionirano 4.000 do 5.000 Vagnerovih boraca.
Međutim, Prigožin, za koga se pretpostavljalo da je u Belorusiji, ubrzo se ponovo pojavio u Rusiji – na marginama samita Afrike u Sankt Peterburgu krajem jula.
Tamo je viđen sa predstavnikom Centralnoafričke Republike. Takođe se pisalo u medijima da su održani sastanci sa zvaničnicima iz Malija i Nigera.
Sada se postavlja pitanje da li će Prigožin, zahvaljujući svom uticaju u Africi, ostati neophodan Vladimiru Putinu.
Na domaćem planu, Kremlj se ogradio od šefa Vagnera, ali je posle neuspele pobune Kremlj brzo stavio do znanja nesigurnim afričkim vladarima da plaćenici neće biti povučeni iz dotičnih zemalja.
Mreža „All Eyes On Wagner“ sada piše:
„Izgleda kao da Vagner pokušava da ponovo oživi na afričkom kontinentu“.
Kurir.rs/N1
NE PROPUSTITE
