Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je moguće pregovarati o konačnom rešenju za Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila nakon referenduma 2014, umesto da se o njegovoj sudbini odlučuje upotrebom sile.
U pitanju je promena stava jer je Zelenski od početka ruske invazije u više navrata ponavljao da je ukrajinski cilj da se oslobode sve teritorije koje je Rusija okupirala i vojska vrati na granice iz 1991.
Zelenski je u intervjuu za Kijev indipendent, koji su preneli brojni svetski mediji, među kojima je i italijanska agencija ANSA, poručio kako je političko rešenje za Krim bolje jer bi to značilo manje žrtava:
- Kada budemo na administrativnim granicama Krima, mislim da će biti moguće politički prisiliti Rusiju na demilitarizaciju poluostrva. Političko rešenje bi bilo bolje jer bi to značilo manje žrtava - rekao je Zelenski.
On je, odgovarajući na pitanje da li je vreme za napad na Rusiju, poručio da koalicija koja pomaže Ukrajini ne bi podržala Kijev kada bi preneo rat na rusku teritoriju.
- Verujem da je to veliki rizik, definitivno ćemo biti ostavljeni sami. Odnosi sa saveznicima su ključni. Naši saveznici su deo pobede, zastoja u ofanzivi, svih odbrambenih akcija i svih naših slabosti.
Prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije kaže za Kurir da je izjava Zelenskog indicija da neki novi vetrovi duvaju prema Ukrajini, kako sa Zapada, tako i iznutra.
- Ovo je prvi put da jedna od strana praktično priznaje da proklamovani ciljevi nisu realni i da će morati da pregovara. To govori o slabljenju pozicija Ukrajine, kako na frontu, tako i u vezi s podrškom saveznika. Trebalo bi pomno pratiti i videti naredne korake Zelenskog i Ukrajine.
Na pitanje da li je promena stava posledica i većih neuspeha na frontu, Miletić navodi da "sa jedne strane - jeste".
- A sa druge, podrška koju će Ukrajina imati tokom ove jeseni i zime može da bude ugrožena i onda Zelenski priprema javno mnjenje na mnogo kompleksniju situaciju, jer će se do narednog proleća pokazati mnoge pukotine u savezu koji podržava Kijev - ocenio je on
Miletić je odgovorio i na pitanje da li možemo očekivati i promene u rukovodstvu Ukrajine?
- Ne verujem da su ozbiljnije promene moguće. Zelenski je ipak onaj faktor koji neprestano pregovara i razgovara s međunarodnom zajednicom i njegova pozicija je tu neprikosnovena. Ako bi neko poput generala Zalužnog pretendovao na promenu u rukovodstvu, ne bi bio uspešan. Moguće je da se nekome ispostavi račun za cenu neuspešne ofanzive, a tu Zelenski nije krivac jer nije oficir - zaključio je Miletić.
Prof. dr Duško Lopandić, diplomata i stručnjak za međunarodne odnose, za naš list ističe da je izjava Zelenskog testiranje javnosti jer je i pre početka rata bilo jasno da je pitanje Krima drugačije i da treba da se odvoji od ostatka teritorija koje je Rusija okupirala.
- Krim je istorijski, etnički i strateški druga tema, jer tamo Ukrajinaca gotovo da nije ni bilo. Neobično je da posle toliko vremena na neki način dolazi do ublažavanja stavova Zelenskog. Može se reći da se u poslednje vreme i u zapadnim medijima i javnosti sve više govori o mogućnosti da dođe do pregovora - poručio je Lopandić.
On je doda da "u tom kontekstu treba imati na umu i nedavni sastanak u Saudijskoj Arabiji, kao i činjenicu da je malo viđeno od dugonajavljivane ukrajinske kontraofanzive, tu su i dolazeći američki predsednički izbori, kao i sve glasnije protivljenje Kongresa da se nastavi sa slanjem pomoći Ukrajini".
- Na kraju krajeva, tu je i činjenica da je Rusiju, koja je ogromna i koja je nuklearna sila, ne možete definitivno poraziti i da je to bila prazna priča. Dobro je da u Kijevu počnu realističnije da govore o odnosima i eventualno mogućim pregovorima s Rusijom. Prvi korak u tom pravcu trebalo bi da bude prekid vatre, ali kada će to biti moguće, verovatno zavisi od toka ukrajinske ofanzive - rekao je Lopandić.
(Kurir.rs/A. Petrović)
NE PROPUSTITE
