Rusija je počela drugu fazu takozvanog projekta Afrika i pronađena je zamena za Jevgenija Prigožina koji je poginuo u avionskoj nesreći.
Moskva pojačava prisutnost u Africi i želi što jače da se pozicionira u Libiji i na Sredozemnom moru. Vol Strit Žurnal navodi da Moskva želi da se nagodi sa libijskim pobunjeničkim vođom, generalom Kalifom Haftarom, kome pored političke pruža finansijsku i vojnu pomoć (navodno se na njegovoj strani bori i do 1.600 plaćenika Vagnera) u zamenu za vojno korišćenje dve važne libijske luke na Sredozemnom moru - Tobruka i Bengazija.
To su luke velike propusne moći i samo su oko 650 kilometara udaljene od grčke i italijanske obale, važnih članica NATO, a Rusi imaju inače i vojnu bazu u sirijskoj luci Tartus.
Zanimljivo je da je ruski predsednik Vladimir Putin u posetu Haftaru i šefu vojne hunte u Burkini Faso Ibrahimu Traoreu poslao zamenika ruskog ministra odbrane, generala Junus-Beka Jevkurova, bivšeg predsednika ruske republike Ingušetije.
Vrlo je simbolično da se to dogodilo dan pre pogibije Jevgenija Prigožina, šefa Vagnera, a može se reći da je Putin zapravo Jevkurova imenovao svojim novim ličnim gubernatorom za Afriku.
Jevkurov je završio rusku (sovjetsku) prestižnu vojnu akademiju, kao i Haftar, a pored toga je i musliman, što mu je dodatan plus u komunikaciji s onim snagama u Africi sa kojima Kremlj želi da ostvari partnerske odnose i nametne svoj "pogled na rat" u Ukrajini.
Rusiji su potrebni saveznici u trenutku kada je sve izolovanija na međunarodnoj sceni, a prema navodima Vol Strit Žurnala potrebna su joj i sredstva za sve oskudniju blagajnu. Rat i održavanje socijalnog mira u samoj Rusiji mnogo košta.
Američki portal navodi da Rusija uprkos svojim dobrim odnosima s Turskom pomaže Haftaru baš u borbi protiv frakcija koje podržava Ankara.
Jevkurov je tako tokom poseta pristao na rusku pomoć Haftaru u rezervnim delovima i popravkama, ali i ponudio remont njegovih zastarelih vazduhoplova iz sovjetskog vremena. Naime, istočna Libija, područje koje kontroliše Haftar, vitalna je za tranzit ruskih letelica koje lete iz Rusije ili Sirije u subsaharsku Afriku. Mnogi ruski i zapadni analitičari i diplomate smatraju da raspoređivanje Vagnerovih i drugih plaćenika u Maliju i Centralnoafričkoj Republici ne bi bilo moguće bez pristupa Haftarovim aerodromima.
S obzirom na sve što se na globalnom nivou događa oko rata u Ukrajini, Rusija želi da ostvari veći uticaj u Africi kako bi pokušala da odande istisne ili ograniči uticaj Zapada, ali i pridobije afričke zemlje na svoju stranu u međunarodnim odnosima i institucijama.
Za Ruse je takođe važan i energetski i mineralni potencijal tih država.
Jevkurov je poslat u Afriku da preuzme Prigožinoveve poslove, ali i da gotovo šest hiljada plaćenika rasporedi po drugim grupama koje dolaze na smenu rasformiranog Vagnera.
Uz Junus-Beka Jevkurova bio je i Konstantin Mirzojanc, bivši komandant jedne od ruskih specijalnih jedinica, a sada vodeći čovek privatne vojske Redut koja bi trebalo da postane Vagner nakon Vagnera, a za koju nezavisni ruski portal gulag.ru tvrdi da su joj "sponzori" glavni Putinovi oligarsi i finansijeri Kremlja Genadij Timčenko i Oleg Deripaska.
Portal bloknot.ru navodi da Kina sprovodi isključivo privrednu ekspanziju u Africi, bez uplitanja u politiku, dok je Rusija, koju je predstavljao Prigožin, stvorila potpuno drugačiji model nudeći afričkim elitama neograničenu moć koja bi se temeljila na ruskom oružju u zamenu za preuzimanje kontrole nad prirodnim resursima afričkih zemalja.
Azerbajdžanski portal haqqin.az pak tvrdi da se vagnerovci, kojih na Bliskom istoku i u Africi ima najmanje oko šest hiljada, sada okupljaju u novu vojnu "aglomeraciju" pod kodnim imenom Ruski ekspedicijski korpus, a nadzor nad njim i nad poslovnom stranom Vagnera (Prigožin je bio vlasnik ili suvlasnik rudnika zlata i uranijuma te naftnih i plinskih polja po afričkim državama i u Siriji) preuzima baš general Jevkurov.
Stoga nije na odmet primetiti da su Jevkurov i šef hunte Burkine Faso, između ostalog, kako navode ruski mediji, razgovarali i o saradnji u sferi nuklearne energije.
Vol Strit Žurnal piše da se očekuje da će uskoro američka diplomatska i vojna misija posetiti Libiju kako bi izvršila pritisak na Haftara da "otkaže" Vagnerove plaćenike i podstakne ga na ujedinjenje svoje pobunjeničke vojske s onima koje podržava Zapad.
Očekuje se da će se prvi čovek američke komande za Afriku Majkl Lengli i američki specijalni izaslanik za Libiju Ričard Norland odvojeno sastati s Haftarom i Abdulom Hamidom Dbeibahom, šefom vlade sa sedištem u Tripoliju, koju priznaje većina međunarodne zajednice.
Vol Strit Žurnal u svojoj analizi smatra da je Zapad u defanzivi u Africi pa tako Kamerun Hadson, član američkog tima za Sudan, kaže da su Rusi sve agresivniji u širenju svog uticaja na Afriku, a SAD samo pokušava da ih obuzda. Analitičari kažu i da bi ruski napredak omogućio Moskvi kontrolu nad ključnim energetskim koridorima koji bi mogli da posluže kao alternativa vlastitom snabdevanju Evrope.
To bi takođe, prema navodima portala, omogućilo Kremlju da proširi svoju globalnu konfrontaciju sa Zapadom. Zbog svega toga i NATO je pojačao svoju prisutnost u Sredozemlju.
No, Jevkurov, pišu nezavisni ruski mediji, ne namerava da stane samo na Libiji i Burkini Faso te se uskoro može očekivati i jedna njegova obimna afrička turneja, od skoro mesec dana, tokom koje bi posetio čak desetak država, među kojima su Alžir, gde je bilo mnogo sovjetskih vojnih savetnika, zatim Angole, DR Konga, Etiopije, Sudana, Malija, Centralnoafričke Republike, Nigerije, Madagaskara i Kenije.
General Junus Bek Jevkurov nama je poznat kao komandant specijalne jedinice koja je tajno uletela na KiM i pripremila teren za dolazak ruskih snaga na aerodrom Slatina u Prištini juna 1999. godine.
(Kurir.rs/Jutarnji)
NE PROPUSTITE
