Evropska unija pre novog proširenja treba da pređe na odlučivanje kvalifikovanom većinom u što više oblasti i sprovede brojne reforme na više nivoa, kao i da se posveti cilju da do 2030. bude spremna za prijem novih članica, preporučuju stručnjaci francusko-nemačke radne grupe.
Stručnjaci predlažu da se o zatvaranju pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja EU ubuduće odlučuje kvafikovanom većinom da bi se proces pojednostavio, ali da za konačnu ratifikaciju pristupnog ugovora i dalje važi jednoglasnost.
Pariz i Berlin danas ministrima za evropske poslove predstavljaju izveštaj stručnjaka sa konkretnim predlozima kako da se EU spremi za proširenje na 30 i više članica.
Stručnjaci predlažu fleksibilnu reformu EU i procesa proširenja i to hitne mere za unapređenje funkcionalnosti Unije koje treba sprovesti pre izbora za Evropski parlament 2024, kao i značajnije reforme, uključujući pripreme za izmene Evropskog ugovora, koje treba sprovesti u narednom zakonodavnom mandatu (2024-2029.).
Preporuke stručnjaka francusko-nemačke radne grupe za institucionalne reforme EU odnose se na tri ključne cilja: bolju zaštitu osnovnog principa odnosno vladavine prava, institucionalne izazove i upravljanje produbljivanjem i proširenjem EU.
U izveštaju "Jedrenje na otvorenom moru: Reformisanje i proširenje EU za 21. vek" navodi se da EU treba da postavi cilj da bude spremna za proširenje do 2030. a kandidati za članstvo treba do tada da ispune uslove za pristupanje.
"Novo političko vođstvo posle evropskih izbora 2024. treba da se posveti cilju 2030. i dogovori se kako da do tada bude spremno za proširenje", navodi se u izveštaju.
Stručnjaci navode devet principa koji bi trebalo da vode buduće strategije proširenja: "osnovni principi na prvom mestu", geopolitički faktori, rešavanje sukoba, dodatna tehnička i finansijska podrška, demokratski legitimitet, jednakost, sistematizacija, reverzibilnost i glasanje kvalifikovanom većinom.
U oblasti bolje zaštite osnovnih prava preporučuju se mehanizam uslovljanja vladavine prava instrumentom za sankcionisanje njenog kršenja, proširivanje uslovljavanja isplatom iz budžeta i uvođenjem uslovljavanja za buduće fondove EU, automatsko sankcionisanje kršenja pet godina pošto je predloženo pokretanje procedure.
Kod institucionalnih izazova predloženo je da se ostane kod ograničavanja broja evroposlanika na 751 ili manje i usvajanje novog sistema za raspodelu poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu.
Za Evropski savet je preporuka da se sa trojke predsedavanja pređe na petorku predsedavanja dok u vezi Evropske komisije treba utvrditi obim i organizaciju kolegijuma komesara.
Ukazuje se i na potrebu harmonizacije izbornih zakona EU, kao i na to da Savet i Parlament pre sledećih evropskih izbora treba da se slože kako će imenovati predsednika Evropske komisije - institucionalnim ili političkim sporazumom.
U vezi resursa EU predlažu se, pored ostalog, povećanje budžeta Unije u narednom budžetskom periodu, u nominalnom iznosu i gledano prema BDP, omogućavanje EU da ubuduće emituje zajednički dug, da svaki insticionalni ciklus (mandat EP) utvrđuje novi višegodišnji budžet (pet godina).
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
