Više od trideset godina traje čvor u regionu ili nepriznatoj republici Nagorno Karabahu.
Poslednja ofanziva azerbejdžanske vojske na Nagorno Karabah je prošla tako što su proglasili "evakuaciju" etničkih Jermena iz, kako su nazvali, opasnih oblasti, i time su otvorili krizu koja je zapretila da preraste u sveobuhvatni rat. Operacija je trajala svega jedan dan, ali je u njoj poginulo više od 100 ljudi.
Privremeni mir je postigunut, ali tako što su jermenske snage pristale da budu razoružane i prisiljene da prihvate sve uslove Azerbejdžana.
Gost "Usijanja" koji je analizirao celokupnu situaciju i opisao surovost humanitarne katastrofe je Aris Movsesijan, političar, nekadašnji predsednik Nove stranke i poznavalac prilika u Nagorno Karabagu.
- U Bakuu ne može da se čuje istina. Kada imate nekoga ko pobeđuje sa 98 odsto, kada svi izveštaji nalažu da su ti izbori nikakvi, on je proglasio rezultate pre nego što su završeni izbori. Kada novinari, koji se pobune i postavljaju otvorena pitanja, ovi ostali lupaju o sto i ne daju da progovore. Kako da se očekuje od 120.000 ljudi da se integriše u takvo jedno društvo poput današnjeg Azerbejdžana. Takođe, tu su velike socijalne razlike, a niko ne pominje autonomiju kao mogućnost, kako da očekujemo da se 120.000 ljude integriše? Smatram da je autonomija nešto što je logično - započeo je Movsesijan.
Potom je odgonetnuo da li Zapad pridaje dovoljno pažnje ovom problemu:
- Da budem iskren, nisam došao da branim ili podržavam Ruse ili NATO, ali mislim da je najveći problem u tih 120.000 ljudi. Oni su danas bez hrane, vode, struje i to je upravo humanitarna katastrofa. A na pitanje da li je svet reagovao na tu humanitarnu katastrofu, odmah ću vam reći, nije! I to niko! Važno je da su Rusi podbacili, ta vojska je bila u tom istom sporazumu kao garant da se ovo desiti neće i u tome nisu uspeli. Razumem da su u defanzivi, znamo i zašto, razumem i Jermene koji su se oslanjali na to jer nemaju kud.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
