Više od 65.000 ljudi pobeglo je do sada iz Nagorno-Karabaha u Jermeniju, što je četvrtina stanovništva enklave koju je Azerbejdžan zauzeo protekle nedelje.
Nekadašnji dopisnik Politike iz Moskve Slobodan Samardžija gostovao je u emisiji "Puls Srbije" i u razgovoru sa voditeljima Kurir televizije predočio dešavanja u Africi, nakon predaje Nagorno Karabaha od strane jermenskog političara Nikola Pašinjana.
Ovo područje, bogato dragocenim metalima i mnogim drugim resursima, do sada je bilo zapostavljeno. Međutim, u posleratnom periodu, dolazi do značajnih promena koje bi mogle da oblikuju budućnost ovog regiona.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na promene u Nagorno-Karabahu je tehnološki napredak. Kako Slobodan Samardžija ističe:
- Rusija i Azerbejdžan imaju slične interese na Balkanu. Crtali su teritorije u Rusiji i Ukrajini, tako što su gledali kako je funkcionalno. E, takve stvari su se dešavale u Sovjetskom Savezu, i to su bila trenutna rešenja. EU je zasnovana na istim principima - rekao je Samardžija i dodao:
- Ovo što sada vidimo na Kavkazu može se preiliti na isti način u EU.
Naglašavajući globalnu dimenziju ovog trenda, on je primetio:
- Tehnologija za eksploataciju prirodnih resursa proširila se širom sveta. Sada svaka zemlja, uključujući i Nagorno-Karabah, shvata vrednost svojih resursa i teži samostalnoj eksploataciji umesto oslanjanju na strane kompanije - istkao je.
Pored ekonomske strane, aktuelna situacija na Nagorno-Karabahu donosi i političke promene. Premijer Jermenije, Nikol Pašinjan, najavio je da u narednim danima na tom području neće biti jermenskih stanovnika. Osim toga, predsednik samoproglašene republike Nagorno-Karabah je potpisao dekret kojim će se, počevši od 1. januara naredne godine, raspustiti sve institucije te samoproglašene republike, označavajući kraj njenog postojanja.
S obzirom na to da su obe zemlje priznate članice međunarodnih institucija, kao što je UN, ove promene su neizbežne i imaće šire posledice na političku mapu Kavkaza.
Iako je sukob na Nagorno-Karabahu specifičan za ovu regiju, on podseća na istorijske sporove i teritorijalne promene koje su se događale širom sveta.
Kroz ovaj kontekst, možemo uočiti i sličnosti između Balkana i Kavkaza. Iako su narodi na ovim regionima različiti, postoji zajednička tačka u smislu da su oboje istorijski gledano bili naseljeni narodi, bez tradicije osvajanja drugih teritorija.
Samardžija dodaje: Na Balkanu niste imali narode koji su išli da pokoravaju druge narode, živelo se zajedničko. Promene koje je donela EU i nadmoć Zapada posle Drugog Svetskog rata, shvatili su kao pobedu i počeli su da se ponašaju kao pobednici. Evropa kakvu smo znali više ne postoji! Jermeni su shvatili da teritorija Nagorno Karabah ne pripada više njima - rekao je Samardžija.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
