KRIT - EVROPSKA KOLEVKA VINOVE LOZE! I faraoni se utrkivali ko će više vina da popije

Pre otprilike sedam hiljada godina dogodila se prava revolucija koja će promeniti istoriju celokupnog čovečanstva - čovek će otkriti kako da pravi vino.

Pre šest hiljada godina vinodelje će stići do Krita, na koji sam i ja, doduše šest hiljada godina kasnije, stigao.

Kritska minojska civilizacija, jedna od najslavnijih starih evropskih civilizacija, proizvodila je tako kvalitetno vino da su ga izvozili sve do Egipta, gde su se faraoni i ini utrkivali ko će više popiti! Kažu, istina je u vinu, ali treba otkriti u kojoj je flaši...

Egipatska tehnologija

Da ironija bude veća, Krićani su Egipćanima prodavali vino proizvedeno na egipatski način - egipatska tehnologija proizvodnje vina je tokom neolita stigla do Knososa, poznate palate u kojoj se prema legendi sakrivao Minotaur, pola bik, pola čovek. Jedna od najstarijih presa za vino otkrivena je u selu Palekastro na Kritu, stara čak tri i po hiljade godina! Arheolozi su ovde pronašli i jedan od najstarijih vinograda u Evropi. Sasvim je moguće da su stari Grci upravo sa Krita preneli umetnost stvaranja vina. Štaviše, dokazi ukazuju na to da je možda upravo Krit, istorijska kolevka Evrope, ujedno i kolevka vinove loze na našem kontinentu, pošto se ovde vino proizvodi u kontinuitetu hiljadama godina. Zato me u muzeju ne čudi na stotine čaša, pečata kojima su se pečatile bačve, grobova na kojima je prikazana vinova loza, pa čak i predmeta za proizvodnju vina starih nekoliko milenijuma.

U svetskim okvirima nije lako pronaći ostrvo čija je istorija uže vezana za vinogradarstvo. Pre hiljadu i osamsto godina Rimljani su odavde uvozili vino, a u srednjem veku, pod upravom Mlečana, koristeći venecijanske trgovačke kanale, kritsko vino se raširilo evropskim tržnicama, a sasvim je verovatno da ga je i srpska vlastela rado kušala. Postoji podatak da je 1415. godine Krit izvozio čak šezdeset hiljada barela vina godišnje! No, 1669. Otomansko carstvo stiže na ovo ostrvo i bogata istorija dolazi do kraja. Sa nezavisnošću Grčke vaskrsava ne samo država već i čašica puna božjeg napitka, skupljenog sunca, zemlje i Boga u gutljaju.

Muzej

Tim povodom sam dobio poziv da u Arheološkom muzeju u Heraklionu prisustvujem neobičnoj prezentaciji: muzej je na dve noći postao posvećen vinskoj umetnosti! Kada posetioci napuste muzej, kada bi trebalo da se stavi ključ u bravu, tad počinje noćni život bogatih drevnih eksponata! Upravnici muzeja odlučili su da se 23 predmeta vezana za vinodelje posebno označi i da se do u sitne sate dozvoli posetiocima da za njima tragaju po muzejskom lavirintu. A kada pogledamo kako su to stari Grci pravili, pili i prodavali vino, dočekuje nas desetine najboljih kritskih vinara nudeći nam svoje proizvode uz zvuke saksofona. Koga ne ošamuti drevna istorija, vino će svakako, jer ni najjači trezvenjak ne bi mogao da odbije ljubazne Grke i Grkinje s ponudom vina koja bi mogla da izađu na crtu svakom najkvalitetnijem i najskupljem vinu na svetu.

Ali otkuda meni toliko interesovanje za vinarstvo? Krivac je, kao što to često biva - ljubav. Ali ne moja, već moje tetke, pošto se majka moja sestre Zorica Vuković udala za profesora vinogradarstva s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dragana Vujovića, i to na dan vinogradara - Svetog Trifuna. Već su 24 godine u braku i ja svaki put kad se vidim s tetkom, slušam profesorska predavanja o vinogradarstvu. Tako sam zavoleo i da slušam i da degustiram razne sorte, a čini mi se da sam se za dve i po decenije naslušao dovoljno predavanja da bi fakultet mirne duše mogao da mi izda počasnu diplomu svršenog studenta!

Zbog mog teče, gde god čujem da se prikazuju drevni predmeti u vezi s vinogradarstvom, ja trčim da ih pogledam i snimim - te materijale on kasnije koristi za svoje naučne radove i knjige.

Autohtone sorte

Na Kritu, raskrsnici tri kontinenta, danas božansko piće proizvodi šezdeset vinarija, postoji više distinktivnih lokalnih vrsta, a nekoliko vinarija spada u svetski vrh. Najviše vinarija nalazi se u centralnom delu ostrva, mada ih ima i na jugu i zapadu. Ali ih nema na jugu - tamo topli vetrovi Libijskog mora smetaju uspešnom uzgajanju grožđa, dok mu prijaju hladni vetrovi Egejskog mora na severu. Zbog toga Krićani govore da u njihovom vinu ima i severnog vetra, jer bez njega ukusa koji svi vole ne bi bilo. Topla klima s hladnim vetrom i mnogobrojna brda - to je ono što treba zamisliti dok se vino degustira, kao i beskrajne šume maslina, među kojima rastu vinogradi. Suvo peskovito tlo prirodnim putem otklanja drugde zastupljene bolesti vinove loze. Topla klima utiče i na to da je procenat alkohola u kritskim vinima visok, nije nikakva retkost da prelazi 14 odsto. Najjača vina Krićani zakopavaju u buradima kada im se rode sinovi i kćeri da bi ih pili posle mnogo godina, kada se vesele za svadbe svoje dece.

Na Kritu raste čak jedanaest autohtonih sorti vinove loze, a neke su tek nedavno otkrivene. Ljudi su ih uzgajali, o njima se brinuli i njihovo vino pili, a nisu ni bili svesni da se radi o vrsti koja postoji samo u njihovom dvorištu! U međuvremenu, data su im teško izgovoriva imena, pa se nisam ni trudio da ih zapamtim. Na Kritu se proizvodi sedam belih i četiri crvene vrste vina. Od svih belih vina, kažu mi da je najpopularnije vidijano, i njega su mi odmah i poslužili. Ono je zlatna sredina - srednje kiselo, srednje aromatično, srednje boje... Uvek sam se divio kako eksperti za vino mogu da opišu ovo piće detaljnije, tačnije i romantičnije nego najbolji pisac ženu (ili ljubavnicu) svog života. Tako su mi za ovo vino govorili da u njemu postoji dodir limuna, ukus breskve i miris najlepšeg kritskog cveća. Ništa od toga ja u čašici nisam pronašao, ali sam domaćinima poverovao na reč.

Mešanje pića

Oduševile su me „Pitagorine čaše“ za vino. Kako je Pitagora smatrao da je najvažnije u životu imati mere, održati balans u svemu, on je za svoje učenike napravio posebnu vinsku čašu koja će svakog pijanicu primorati da pije samo umerene količine vina. Naime, čaša ima izbočinu koja kontroliše koliko je u nju sipano - ako se pohlepno čaša prepuni, ta izbočina okreće mehanizam koji otvara rupu na stalku i sva količina vina se za čas raspe po podu! Ko se ne postidi zbog pohlepe, može da naspe ponovo, ali mora strogo da pazi koliko će vina sipati, što onom ko se već napio nije baš lako.

Još jedan izum su mi pokazali: bokal u kom je u jednom delu sipana voda, u drugom vino. Zatvaranjem malenih rupa na dršci moguće je sipati samo vodu, samo vino ili ih sipati pomešane!

Naoružan jednom takvom čašom, mogao sam spokojno obilaziti vinarije. Krićani su majstori čarolija: sunce, plaže, lepe Krićanke i slatkorečivi Krićani mogu lako učiniti da se i osrednje vino učini kao vrhunsko. Pa ipak, čak su i takva vina savršeno uklopljena uz lokalne specijalitete, naročito bogat izbor morskih plodova. Ali kada se zađe malo dalje od obale, nailazi se na vrhunske vinarije, na vinare kojima je pitanje časti, čini se i temelj života - proizvodnja vrhunskog vina. Tek kada se proba jedinstveno i izuzetno vino od autohtone kritske sorte, proizvedeno rukom ne vinara, već cele njegove porodice, u čiju su veštinu utkane generacije i vekovi gaženja vina, znoja i muke, ali i uživanja, tek tada se može reći: bio sam, osetio, a pomalo i popio - Krit.

Viktor Lazić