Bilo je to Nova godina 1993. kada je javnost šokirana do tada nezamislivim zločinom. Manolis Duris je uhapšen zbog silovanja i ubistva svog šestogodišnjeg sina Nikosa.
Grčka se zaledila i razbesnela u isto vreme. Duris je odveden u zatvor 24. februara 1996. godine. Dve godine nakon ubistva njegovog sina, Duris se ubio u svojoj ćeliji.
Skoro 30 godina kasnije, a neka pitanja ostaju bez odgovora. Zašto se ubio? Iz kajanja za zločin za koji je optužen? Nije mogao da podnese linč svojih kolega zatvorenika? Ili možda nije mogao da izdrži kaznu za zločin koji nije počinio?
Ova pitanja proizilaze i iz stava njegove porodice, koja je do danas ostala odsečena od društva i stigmatizovana kao porodica ubice. Njegova deca odbijaju da razgovaraju sa novinarima jer izgleda da veruju da je njihov otac optužen za zločin koji nikada nije počinio.
Kako je zločin počinjen?
Sve se desilo 31. decembra 1993. šestogodišnji Nikos, sin Manolisa i Džordžije Duris, pronađen je mrtav nakon što je bio se*sualno zlostavljan. Te novogodišnje noći, šestogodišnji Nikos je nestao iz komšiluka u kojem se igrao, što je zabrinulo roditelje i šestoro braće i sestara.
Porodica Duris pozvala je policiju da prijavi nestanak deteta. Mobilizacija vlasti je bila momentalna, kao i cele mesne zajednice, koja je „češljala“ područje da bi locirala malog Nikosa. Konačno, Nikosov otac je zajedno sa jednim od njegovih sinova pronašao šestogodišnjaka mrtvog.
Njegovo telo bilo je sakriveno u zidu zgrade, koji se nalazi na maloj udaljenosti od porodične kuće. Prema rečima lekara, nesrećni dečak je nakon prvog silovanja preminuo od gušenja.
Manolis Duris je nakon zločina tražio u javnosti da se pronađe ubica njegovog deteta kako bi se osvetio, pa čitavo grčko društvo patilo zbog očevog bola. Javnost je pažljivo pratila tok istrage, a nešto kasnije bila je šokirana velikim preokretom.
Naime, policija uhapsila oca, koji je priznajo zločin. Protivrečnosti u njegovom svedočenju i činjenica da je telo svog deteta pronašao na mestu koje bi tražio samo neko koga je poznavao izazvali su sumnju u policiji.
Tokom ispitivanja, Manolis Duris je pokušao da se opravda:
- Opsednut sam retkom bolešću, ona me transformiše. Imao sam napade i nisam mogao da vidim jasno - pričao je on tada, dok je ranije čak optuživao i majku deteta da je ubila sina.
- Bićete slobodni da živite svoj život, kako ste to tražili zajedno sa svojim ljubavnikom, sa kojim ste ubili Nikosa - govorio je.
Duris je proglašen krivim i osuđen na 1 godinu zatvora za nasilno ponašanje, 20 godina zatvora za silovanje i doživotni zatvor za ubistvo iz nehata.
Sin Manolisa Durisa, Dimitris, u ranijem intervjuu je izrazio uverenje da njegov otac nije odgovoran za užasan zločin. I majka deteta i supruga Manolisa Durisa, Džordžija, u jednom ranijem intervjuu navela je da misli da je nevin.
- Za mene i za moju decu, Manolis je nevin. Dve nevine duše su u prašini, a krivi hodaju na slobodi. Moj muž je odveden u zatvor, gde su ga "ubili" jer je slučaj morao da bude zatvoren. Manolis je bila savršena žrtva, bio je siromašan, nadničar i nepismen. Tog dana moj muž je bio kod kuće. Nikolas je izašao da igra i izgubio se. Posle nekoliko sati našli smo ga u ovakvom stanju. Policija je tražila, pronašla krivce, ali pošto su to bili ugledni ljudi i nisu mogli da ih diraju, plašeći se velikog skandala, bacili su ih na mog muža - ispričala je ona.
U međuvremenu, njegov advokat je bio nepokolebljiv da je njegov klijent nevin. U stvari, lekar je rekao da dlake pronađene na telu šestogodišnjaka ne pripadaju njegovom ocu.
- Iz izveštaja veštaka forenzičkih laboratorija, može se sumnjati u identitet ubice deteta. Neko drugi može biti silovatelj, a drugi ubica - tvrdi profesor kriminologije Janis Panusis koji je istraživao stvar. Međutim, sud je proglasio Durisa krivim po svim tačkama optužnice.
Za dve godine promenio je četiri zatvora pošto je postao žrtva "zatvorskog zakona". Više puta su ga tukli i silovali sve dok ga 24. februara 1996. nisu našli stražari obešenog sa televizijskim kablom u njegovoj ćeliji.
Kurir.rs/Prototema
NE PROPUSTITE
