JOMKIPURSKI RAT IZRAELA I ARAPSKIH DRŽAVA: Šta se dogodilo pre 50 godina!
Ned, 08.10.2023. 0:35h
4
Printscreen YouTube
Jomkipurski rat vodio se od 6. do 25. oktobra 1973. između Izraela i koalicije arapskih država na čelu sa Egiptom i Sirijom. Većina borbi između dve strane vodila se na Sinajskom poluostrvu i Golanskoj visoravni – koju je Izrael okupirao 1967. godine.
Do eskalacije sukoba u Izraelu došlo je dan posle 50. godišnjice Jom Kipurskog rata 1973. godine, poznatog i kao 4. arapsko-izraelski rat. Borba se vodila od 6. do 25. oktobra 1973. između Izraela i koalicije arapskih država na čelu sa Egiptom i Sirijom.
Većina borbi između dve strane vodila se na Sinajskom poluostrvu i Golanskoj visoravni – koju je Izrael okupirao 1967. Rat je počeo 6. oktobra 1973. godine, kada je arapska koalicija zajedničkim snagama pokrenula iznenadni napad na Izrael na jevrejski sveti dan Jom Kipura.
Prvobitni cilj Egipta u ratu bio je da stekne uporište na istočnoj obali Sueckog kanala i kasnije iskoristi ove dobitke za pregovore o povratku ostatka Sinajskog poluostrva Izraelu.
Borbe su počele kada su egipatske i sirijske snage prešle svoje linije iz ranijeg primirja sa Izraelom i ušle na Sinajsko poluostrvo i Golansku visoravan. Egipatske snage su prešle Suecki kanal u operaciji Badr i napredovale na Sinajsko poluostrvo, a Sirijci su pokrenuli koordiniranu ofanzivu na Golanskoj visoravni koja se poklopila sa egipatskom ofanzivom i prvobitno zauzetom teritorijom koju je držao Izrael.
Posle tri dana teških borbi, Izrael je zaustavio egipatsku ofanzivu, što je dovelo do vojnog zastoja na tom frontu, i gurnuo Sirijce nazad na predratne linije prekida vatre. Izraelska vojska je tada pokrenula četvorodnevnu kontraofanzivu duboko u Siriju, a za nedelju dana izraelska artiljerija je počela da granatira predgrađe glavnog grada Sirije, Damaska.
USPAVANI IZRAEL
U Izraelu je posle uverljivog ratnog trijumfa 1967. godine vladalo uverenje da je zemlja trajno sigurna od arapskog napada. Izraelska vojna moć, politička razjedinjenost arapskog sveta i tri novostečene prirodne sigurnosne prepreke - Suecki kanal, reka Jordan i Golanska visoravan - podržavale su izraelsku samouverenost zbog koje je odbijan bilo koji pokušaj razmene teritorija za mir.
Za razliku od Egipta i Sirije, Jordan i Liban su smatrani mnogo manjom pretnjom izraelskoj nacionalnoj sigurnosti. U njima Tel Aviv nije video pretnju. Egipat je za gomilanje trupa u području Sueckog kanala iskoristio unapred najavljenu redovnu godišnju vojnu vežbu.
Uprkos pokretima egipatskih i sirijskih jedinica uzduž granice u leto 1973. kao i nizu drugih indicija, u izraelskom vođstvu i u obaveštajnim krugovima procenjeno je da neće doći do novog rata, odnosno da će eventualni napad arapskih vojski biti uspešno odbijen u početnoj fazi.
JEVREJI SLAVILI NAJVEĆI PRAZNIK
Napad arapskih zemalja počeo je u poslepodnevnim satima 6. oktobra 1973. na najveći jevrejski praznik Jom Kipur. Napad je počeo u srazmerno neuobičajeno doba dana jer su planeri arapskih vojski znali da Izrael nakon što padne mrak neće moći da izvede veći protivudar svojim vazduhoplovstvom.
Egipatska vojska, potpomognuta manjim jedinicama iz Maroka, Tunisa i Sudana, uspešno je izvela prelazak Sueckog kanala, a peščane zidove Bar-Lev linije Egipćani su relativno lako probili snažnim vatrogasnim šmrkovima.
foto: Reuters
Na severu je sirijska vojska uz pojačanja jedne iračke divizije i dve brigade iz Saudijske Arabije napala područje Golanske visoravni i skoro dosegnula granice od pre rata 1967., dok Jordan nije učestvovao u napadu.
Znajući da Izrael veliki deo svoje vojne moći duguje snažnom vazduhoplovstvu, PVO arapskih zemalja su bile razmeštene blizu bojišta, čime je paralizovano izraelsko vazduhoplovstvo i stvoren kišobran jedinicama u napredovanju. Prvi pokušaj protivudara izraelskih oklopnih jedinica bio je razbijen zahvaljujući lakom protivoklopnom oružju 9M14 Maljutka kojim je bila naoružana egipatska pešadija.
U Izraelu je posle prvih vesti sa bojišta zavladao šok.
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija