Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden rekao je u utorak da je njegova administracija već počela da šalje Izraelu dodatnu vojnu pomoć, uključujući presretače, za dopunu odbrambenog sistema Gvozdene kupole (Iron Dome).
Godinama se Izrael u velikoj meri oslanja na sistem Gvozdene kupole da otkrije dolazeće rakete u napadima Hamasa, a zatim ih presreće, piše Al Jazeera English.
Šta je izraelski sistem gvozdene kupole?
Gvozdena kupola je izraelski odbrambeni sistem koji detektuje nadolazeću raketu, određuje njen put i presreće je.
Kako funkcioniše?
Sistem je opremljen radarom koji detektuje nadolazeću raketu, njenu brzinu i njen pravac. Kontrolni centar zatim izračunava da li raketa predstavlja pretnju za izraelske gradove ili ne.
Rakete koje ne predstavljaju pretnju smeju da slete u prazna polja. Ako rakete predstavljaju pretnju, jedinica za ispaljivanje projektila lansira rakete da ih obori.
Lanser sadrži 20 projektila presretača.
Iron Dome je prvobitno najavljen kao raketa sa dometom između 4 i 70 km ali stručnjaci kažu da je to od tada prošireno.
Zašto je razvijen?
Sistem je razvila izraelska odbrambena tehnološka kompanija Rafael Advanced Defence Sistems. Sjedinjene Države su podržale projekat sa grantom od 200 miliona dolara.
Projekat je razvijen za suzbijanje raketnih napada tokom rata sa Hezbolahom 2006. Postao je operativan 2011.
Pomorska verzija Gvozdene kupole je raspoređena 2017. kako bi zaštitila brodove i sredstva na moru.
Izraelski sistemi za presretanje koštaju između desetina hiljada i miliona dolara za obaranje raketa.
Zemlja trenutno razvija sistem zasnovan na laseru za neutralizaciju raketa i dronova po procenjenoj ceni od 2 dolara po presretanju.
Da li je Gvozdena kupola efikasna?
Izrael tvrdi da je Gvozdena kupola efikasna 90 odsto. Zvaničnici američkog Ministarstva odbrane ponovili su ovu izjavu.
U prošlosti je sistem uspešno presreo prethodne raketne napade, prema Institutu za moderni rat.
Međutim, subotnji iznenadni napad Hamasa, vrsta udara za koji je Gvozdena kupola dizajnirana da presretne, uspeo je da ga savlada.
To je zato što je ranije na Izrael bio lansiran mali broj raketa. Čak i kada je Hamas značajno povećao broj raketnih napada u borbama u maju 2021, samo 470 raketa je ispaljeno prvog dana. Njih je presreo odbrambeni sistem.
Nedavni napad je bio znatno drugačiji. Hamas je saopštio da je lansirao 5.000 raketa u početnom baražu.
Izraelska vojska je uzvratila rekavši da je ispaljeno 2.500 raketa.
„Ta količina je jednostavno bila prevelika da bi Iron Dome mogao da upravlja“, navodi se u izveštaju Instituta za moderni rat.
To znači da Gvozdena kupola ima nepoznatu tačku zasićenja. Može da presretne samo određeni broj raketa.
Ako se taj broj premaši, ostatak raketa će proći kroz sistem, prema Forbsovom izveštaju iz 2021.
Tehničke rupe Gvozdene kupole su ranije istaknute. Godine 2014. fizičar MIT-a Teodor Postol rekao je za Al Džaziru da se presretač ponašao neuredno i da je umesto da glatko dočeka cilj, pravio oštre okrete.
Da li druge zemlje koriste Gvozdenu kupolu?
Gvozdena kupola je privukla međunarodnu pažnju.
Rafael Advanced Defence Sistems kaže da je isporučio dve baterije Iron Dome američkoj vojsci 2020.
Ukrajina takođe traži ovaj sistem za rat protiv Rusije, iako je Izrael do sada Kijevu pružao samo humanitarnu podršku i civilnu odbranu.
Kurir.rs/Danas
NE PROPUSTITE
