Dana 27. juna 1976. godine Erbas A300 Er fransa poleteo je iz Tel Aviva za Pariz.
Mnogi od 248 civilnih putnika radovali su se odmoru u Evropi, u kojoj je upravo trajao talas vrućine. Ali avion nikad nije stigao do Francuske. Umesto toga, palestinski otmičari preuzeli su kontrolu i - uz pomoć zloglasnog diktatora Idi Amina - preusmerili ga do aerodroma Entebe u Ugandi.
Dok su bespomoćni putnici silazili niz stepenice na pistu, žene su štitile decu od oružja kojim su im mahali u lice, a kad su jednom ušli na terminal, mnogi su verovali da više nikada neće videti svetlo dana.
Idućih dana putnici koji nisu Jevreji su pušteni, a svi su izraelski državljani ostali u zarobljeništvu, strahujući za svoje živote. Otmičari su tražili oslobađanje 53 militanta kao cenu njihove slobode, ali je izraelski parlament, Kneset, nije bio raspoložen za pregovore s teroristima, kako palestinske militante u svom tekstu za Dejli Mejl o jednoj od najelitnijih jedinica izraelskih oružanih snaga - Sajeret Matkal - naziva Ejal Biram, rezervista ove jedinice.
Umesto toga, Izrael se odlučio za dramatičnije rešenje. Dana 4. jula, nedelju dana nakon otmice, izraelske specijalne snage odletele su u Entebe, ubile 45 ugandskih vojnika, sve do jednog od palestinskih otmičara i spasile 102 od 105 talaca. Do danas se ovo spašavanje, kako navodi Biram, smatra obrascem za operacije ove vrste i još uvek ga proučavaju stručnjaci za borbu protiv terorizma širom sveta. Operacija je, kako navodi, delo upravo Sajeret Matkala, elitne i vrlo tajne izraelske vojne jedinice koja sprovodi najopasnije državne misije.
Samo je jedan izraelski vojnik poginuo u razmeni vatre sa snagama Idi Amina toga dana, a to je bio zapovednik Jonatan Netanjahu, brat izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Kao i njegov stariji brat pre 47 godina, navodi Biram, i Benjamin Netanjahu sada ima zadatak da obrani svoj narod od, kako kaže, palestinskog terora.
I sam izraelski premijer je, napominje autor, nekada služio u ovoj jedinici i upucan je u rame u akciji spašavanja otetog belgijskog aviona koji je leteo iz Beča za Tel Aviv, četiri godine pre nego što je njegov brat ubijen. Da je metak pogodio dva centimetra bliže njegovom srcu, danas ne bi, kaže autor, vodio svoju zemlju. Netanjahu se, smatra, sada mora okrenuti Matkalu, takođe poznatom kao Izviđačka jedinica Glavnog štaba vojske, u trenutku kada je Izraelu potrebna pomoć. Jer oni su, navodi autor, njegova jedina nada da spasi 150 osoba koje se trenutno drže u Gazi kao taoci nakon iznenadne ofanzive Hamasovih boraca prošlog vikenda.
Kao rezervistu Matkala, ističe Biram, propisi mu nalažu da ne može da govori o operacijama u kojima je učestovao, ali navodi kako može da kaže da kalibar Matkalovih regruta, kvalitet njihove obuke i poštovanje tradicije koja obavezuje njihove ljude, čini tu jedinicu najstrašnijim vojnim sredstvom Izraela. Navodi da je bio u kontaktu s kolegama koji su se borili u napadu i da su mu pričali užasne priče o obezglavljenim bebama i ženama koje su više puta silovane pre nego što su pogubljene. Matkal je sarađivao s ostatkom obrambenih snaga na čišćenju Hamasovih boraca s izraelske teritorije.
Njihov najveći izazov, ističe, biće obezbediti oslobađanje talaca odvedenih u Gazu. Oni su do sada možda već podeljeni u male grupe i odvedeni na različite lokacije. Osloboditi ih žive biće najteži deo njihove misije jer borci Hamasa, kaže, nisu zainteresovani za pregovore, već samo za zastrašivanje i ubijanje. Ipak, ako je ijedna jedinica sposobna odgovoriti na ovaj izazov, navodi Biram, onda je to Sajeret Matkal, sa svojim iskustvom u borbi protiv terorizma, spašavanju talaca i prikupljanju obaveštajnih podataka.
Jedinicu je 1957. godine osnovao bojnik Avraham Arnan, veteran izraelskog rata za nezavisnost 1948. godine. Svesno je organizovana po uzoru na britanski SAS i čak je usvojila isti moto: "Who Dares Wins" (Ko se usudi, pobeđuje). Prvi put angažovani u operacijama u Libanu 1962. godine, razvili su svoje protivterorističke tehnike kao odgovor na pretnju palestinskih militanata. Uspešno se boreći u Jom Kipurskom ratu 1973, članovi jedinice učvrstili su svoj status nacionalnih heroja nakon odvažnog napada na Entebe.
Poput SAS-a, ključna za uspeh Matkala je strogost obuke, koja testira novajlije do njihovih mentalnih i fizičkih granica, piše Biram, uz napomenu da to vrlo dobro zna iz ličnog iskustva. Samo najbolji uspevaju, što objašnjava zašto ovi prekaljeni profesionalci tako dobro rade pod pritiskom, ističe autor. Kao deo početnog selekcijskog procesa, kandidati pohađaju brutalno zahtevan kamp pod nazivom Gibuš. Iscrpljujuće vežbe uključuju puzanje po brdima, nošenje vreća s peskom na bolno velike udaljenosti, a pripadnici jedinice takođe moraju da vise sa šipke dok im krv ne počne da curi iz glave.
Ali, kako ističe, Matkal ne zahteva samo fizičku spremnost. Regruti se podvrgavaju ozbiljnom mentalnom treningu, tu su intervjui i testovima sposobnosti osmišljeni za procenu i iskazivanje njihovih liderskih kvaliteta. Za one koji prođu inicijalnu obuku u kampu, težak posao tek počinje - oni potom prolaze dvogodišnju intenzivnu obuku koja pokriva sve, od uklanjanja nagaznih mina do korišćenja malog naoružanja i pružanje hitne medicinske pomoći.
Najteži deo dolazi u poslednje dve nedelje, kada regruti prolaze kroz simulirano zatočeništvo, lišeni sna, fizički premlaćivani, preti im se i budu ponižavani. Nakon toga bivaju prebačeni na udaljenu lokaciju u pustinji, gde ih se ostavi da prežive sami, bez pomoći.
Strogost ovog režima obuke, navodi Biram, stvara muškarce - a do sada su, napominje, sve novajlile bili muškarci - izuzetno dobro opremljene da služe svojoj zemlji uprkos nezamislivim užasima kroz koje moraju da prođu.
Kurir.rs/Jutarnji listi/Dejli mejl
NE PROPUSTITE
Bonus video:
