Talas terorizma proširio se i na Evropu, a nekoliko dana nakon što je u Francuskoj, muškarac čečenskog porekla, uz povike "Alahu-ekber", ubio učitelja a dve osobe ranio, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na "nemilosrdnu” reakciju vlade prema onima koji imaju terorističke ideologije. Kakva je trenutna situacija u Francuskoj, koja je više puta prethodnih godina bila žrtva terorističkih napada, gledaoce Kurir TV izvestio je Saša Pešić, novinar, koji živi i radi u Parizu.
- Francuska je jedna od država u Evropi gde živi najveće muslimansko stanovništvo. Ovaj rat između Palestinaca i Izraelaca ima uticaj i na Francusku. Francuska je zbog toga podeljeno društvo. Francuska je zabranila neka veća ili manje veća okupljanja u vezi s podrškom Palestincima. Pre par dana je bio jedan takav skup gde je policija morala da rastera na trgu Republike u centru Pariza. Narod, to je uglavnom muslimansko stanovništvo, podržava Palestinu, dok državni vrh je nedvosmisleno dao podršku Izraelu u ovom sukobu koji trenutno traje. Ono što je veoma interesantno, Palestini, to jest Hamasu, podršku daju i neke javne ličnosti. Velika i veoma jaka vest u francuskim medijima je to što je jedan od najvećih francuskih fudbalera u poslednjih desetak godina Karim Benzema dao podršku Palestini. Zbog toga je ova tema jedna od glavnih ovih dana u medijima. A ja bih samo napomenuo ono što je Žeral Darmanin, ministar unutrašnjih poslova Francuske, rekao juče na najgledanijem informativnom francuskom kanalu. On je napomenuo da je identifikovano čak 20.120 dosijea ljudi koji su potencijalno opasni po državu. Od toga ima čak 489 opasnih stranaca koji su, kako je on rekao, su neregularno na teritoriji Francuske - izvestio je Pešić.
Francuska i stranci
- Da bi sve učinila država, da se ti stranci proteraju iz zemlje i već je pokrenuta akcija da se njih 189 već pošalje u zemlje porekla. Oko 300 je u zatvorima, tako da je Francuska, mogu reći, pokrenula neku kampanju koju vlast naziva konačni obračun. Ja bih ipak rekao da je ovo samo jedan trzaj neke dugogodišnje politike koju Francuska vodi prema strancima i koja se odražava na nekim bezbednosnim pitanjima - dodao je novinar.
Da je Francuska podigla bezbednostnu uzbunu na najviši nivo, to je juče izjavio francuski ministar unutrašnjih poslova i rekao je da bez sumnje postoji veza između napada nožem u Arasu i situacije na Bliskom istoku između Izraela i Hamasa. Došao je zahtev od Emanuela Makrona u vezi sa tim da treba da dođe do nemilosrdne reakcije vlade prema onima koji imaju terorističke ideologije. Kako je dočekan ovaj zahtev Makrona i kako će ova situacija uticati zapravo na politički položaj Makrona u Francuskoj i na političkoj sceni?
- Znate kako, od kada je od 2017. godine i od kada je Makron došao na vlast, dva miliona imigranata su se uselila u Francusku. To su uglavnom imigranti iz Afrike i sa Bliskog istoka, znači arapski i afrički set. Ono što Makron kaže i ono što Makron radi, to su dve različite stvari - smatra Pešić.
- Prvo, zakon treba promeniti, jer zakon trenutno u imigracionoj politici dozvoljava x žalbi za jednog imigranta koji je potencijalno opasan po državu i koga Francuska hoće da protera. Međutim, tu je veliki problem i Francuza, jer veliki broj onih koji su potencijalno opasni po francusku državu, koji su pod tom oznakom S, koju sam malo pretpomenuo, kojih ima preko 20.000, a to su potencijalno opasni ljudi za bezbednost Francuske i koji u svakom trenutku mogu da krenu u napad na institucije i na građane. Oni su uglavnom Francuzi i Francuska za njih, sem da ih stavi pod neki ključ i nešto da ih ovako bezbednostno prati. Ovako oni ne mogu da ih proteraju jer to su neke druge, treće i četvrte generacije imigranata koji su već sada Francuzi i koji nemaju drugo državljanstvo sem francuskog - dodao je Pešić.
Voditeljka Redakcije Olja Lazarević konstatovala je da je činjenica da je ovo ipak jedan zabrinjavajući zahtev, odnosno pomalo se ide sad, čini se, u drugu krajnost. Zanimalo ju je ko će to određivati sada tačno, ko će i na koji način biti sankcionisan i kakve su reakcije na mere koje će vlada preduzimati
- Uglavnom se prate telefonski pozivi, uglavnom se prate aktivnosti na društvenim mrežama i na taj način se određuju profili ličnosti koji su potencijalno opasni po francusku državu. Sada ne treba zaboraviti da pored tih potencijalno opasnih ljudi u Francuskoj - kaže Pešić.
Zatvori i radikalizacija u Francuskoj
- Preko 75.000 ljudi boravi u zatvorima. Što se tiče poslednjeg događaja, eto, napravio bih jednu paralelu, poslednjeg događaja i ubistva nastavnika u školi u Arasu prošlog petka od strane čečenskog islamiste, on je navodno bio podstaknut čak iz zatvora od strane jednog Francuza, čistog Francuza, znači Francuza Francuza, koji je primio islam u zatvoru i koji se radikalizovao u zatvoru. Takođe, Francuska jena jednom lošem putu u smislu radikalizacije stanovništva, koji eto dolaze iz zatvora i sada se traži ta neka veza, eto tipično za ovaj poslednji slučaj, sada se ispituje kako je moglo, šta je moglo i to. Međutim, opet kažem, ovo je veoma veliki problem u Francuskoj i što se 20 poslednjih godina veoma lako pristupalo problemu i mislim da će iz ovoga najveće poene izvući Marin le Pen i njena stranka Nacionalno jedinstvo, koja zaista poslednjih 20 godina govori kao da predskazuje budućnost. Izbori su 2027. godine po najnovim istraživanjima, ona je trenutno vodeći kandidat za budućeg predsednika Francuske 2027. godine - zaključio je Pešić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
