Posetioci akvarijuma u Sidneju bili su svedoci neviđenog užasa kad je ogromna ajkula ispljunula ljudsku ruku pred svima.
To je označilo početak složene istrage, međutim, ni 88 godina kasnije ubistvo nije rešeno, a svi osumnjičeni su odavno preminuli.
Sredinom aprila 1935. godine ribar Bert Hobson uhvatio je četiri metra dugu tigrastu ajkulu tri kilometra od plaže Кugi. Predator, težak jednu tonu, zapleo se u mrežu dok je jeo manjeg rođaka. Bert je uz pomoć sina nekako uspeo da izvuče veliki ulov na obalu nakon čega je odlučio da odnese monstruoznu ribu u lokalni zabavni park sa akvarijumom koji je pripadao njegovom bratu Čarliju i njemu.
Već prve nedelje ljudi su pohrlili u zabavni park da se dive opasnom predatoru. Zatim je došao Dan nacionalnog sećanja koji se svake godine slavi u Australiji i Novom Zelandu. Akvarijum i kupališta bili su ispunjeni sa još više turista i lokalnog stanovništva.
Poslednjih dana ajkula se međutim ponašala čudno i na momente agresivno. Više puta je pokušavala da probije zidove akvarijuma, a zatim je potonula na dno i lenjo kružila po obodu. Hobsoni su verovali da je to način da se prilagodi novom staništu.
ZASTRAŠUJUĆE OTKRIĆE
Na veliko iznenađenje posetilaca, 25. aprila oko 16.30 sati, ajkula je počela da povraća. Jedan od očevidaca bio je i izveštač lokalnog lista koji je želeo da piše o novoj atrakciji. Smeđa pena neprijatnog mirisa prema njegovim rečima izbacila je na površinu vode pticu, pacova, ugrušak zemlje, ali i ljudsku ruku sa konopcem vezanim za zglob.
Hobson je pozvao policiju. Forenzičar i morski biolog specijalizovan za ajkule pregledali su ostatke. Leva ruka imala je tetovažu dva boksera na unutrašnjoj strani podlaktice. Stručnjaci su utvrdili da je odsečena oštrim predmetom poput noža. Tako su kriminolozi odbacili verziju o smrti čoveka u ustima ajkule i počeli da rešavaju misteriozno ubistvo.
Policija je započela istragu uz pomoć lokalnih novina koje su objavile fotografiju tetovirane ruke nadajući se da će uz pomoć čitalaca moći brzo da identifikuju žrtvu. Tako se i dogodilo. Lokalni stanovnik po imenu Edvard Smit prepoznao je tetovažu i rekao policiji da se radi o njegovom bratu Džejmsu Smitu (45) koji je navodno nestao nekoliko nedelja ranije bez traga.
Džejms Smit, rođen u Londonu, preselio se u Australiju sa 19 godina. Radio je kao barmen i asistent u sali za bilijar. Sanjao je da postane profesionalni bokser i čak je neko vreme radio sa trenerom. Nakon ženidbe 1916. godine postavljen je za upravnika bilijar sale. Četiri godine kasnije postao je vlasnik bilijar salona gde je počeo da organizuje i ilegalno klađenje.
UPAO U PODZEMLJE
Džejms je za pet godina uspeo da zaradi dovoljno novca da preseli ostatak svoje porodice iz Londona u Australiju. Godine 1925. prodao je svoj interes u salonu za bilijar i krenuo u građevinsku delatnost. Njegov partner je bio arhitekta Vilijam Jang koji je imao velike veze na istoku Novog Južnog Velsa.
Jang je pronašao bogate kupce za izgradnju stambenih zgrada, a Džejms je nadgledao ceo proces izgradnje. Od 1926. do 1929. godine bio je umešan u lažnu građevinsku šemu. Angažovao je izvođače radova, a nakon završene izgradnje proglasio je bankrot i ostavio ih bez novca.
Njegovi saučesnici su prodali završene stanove i uzeli svu zaradu za sebe, a nisu platili ni radove građevinara ni građevinski materijal. Dobili su praktično zgrade besplatno.
Glavni kupci u ovim kriminalnim mahinacijama bili su Redžinald Holms i Albert Stanard.
Tokom istrage detektivi su saznali da je Smit poslednji put viđen 7. aprila u hotelu "Sesil" u Кronuli sa prijateljem Patrikom Brejdijem koji je bio glavni falsifikator. Tamo su neko vreme pili i igrali karte nakon čega su otišli u Brejdijevu kolibu koja je bila udaljena dva kilometra.
Кasnije se policiji javio vlasnik kuće koji je iznajmio vikendicu.
Brejdi se navodno na brzinu iselio iz iznajmljene kuće pre nego što je ugovor i potpisan. Vlasnik je potom otkrio da je Brejdi zamenio dušek i sanduk u kući, a takođe je temeljno oprao zidove i čamac koji je stajao na imanju. Istražitelji su uspeli da razgovaraju sa taksistom koji je kasnije te noći pokupio Brejdija iz vikendice i odvezao ga na sever do kuće Redžinalda Holmsa.
Taksista je izjavio da je Brejdi bio očigledno nervozan i da se ponašao uzbuđeno.
- Definitivno je bio uplašen - rekao je taksista.
Ovako je policija identifikovala glavnog osumnjičenog za Smitovo ubistvo.
STVARI NISU IŠLE PO PLANU
Holms je bio ugledni brodograditelj i biznismen, a istovremeno je u podzemlju sprovodio kriminalne planove. Često je koristio svoje brodove za prevoz kokaina, cigareta i druge krijumčarene robe. Brejdi i Smit su takođe bili umešani u ove kriminalne šeme. Na Holmsov zahtev namerno su potopili i spalili njegove brodove kako bi mogao da prikupi novac od osiguravajućeg društva. Detektivi su verovali da su Holms, Brejdi i Smit možda ozbiljno posvađali kada je jedna od sličnih šema završila neuspehom, a osiguranje odbilo da plati odštetu.
Brejdi je ujedno vešto falsifikovao čekove od Holmsovih bogatih klijenata, a Smit i Holms su ih unovčavali preko svojih kancelarija. Prema drugoj nezvaničnoj verziji, jedna od ovih prevara je bila neuspešna, a Smit je počeo da ucenjuje Holmsa tražeći od njega novac.
Istražitelji su sugerisali da je Smita na ovaj ili onaj način ubio jedan od njegovih saučesnika. Dvojica osumnjičenih privedena su na saslušanje. Brejdi je optužen za ubistvo. Holms je zauzvrat tvrdio da ne poznaje ni Brejdija ni Smita. Pušten je zbog nedostatka dokaza.
Međutim, četiri dana kasnije, Holms je izveo jedan od svojih čamaca u zaliv Lavande gde se napio i pucao sebi u glavu. Prema rečima očevidaca, pao je u vodu, ali je brzo došao svesti i ponovo se popeo na brod. Ispostavilo se da mu je metak malog kalibra samo ranio čelo.
Svedoci su pozvali policiju. Četiri sata Holms je kružio čamcem oko luke u Sidneju pokušavajući da se sakrije od vlasti. Na kraju je popustio i dozvolio policajcima da ga odvedu u bolnicu.
ISKRENO PRIZNANJE
Holms je prvobitno tvrdio da ga je neko ko je provalio u njegovu kuću napao i pokušao da upuca. Tada je, navodno, čamcem uspeo da pobegne od razbojnika, a kad je u daljini ugledao policijski čamac, zaključio je da ga kriminalci jure.
Rekao je da je Brejdi raskomadao Smita u kolibi, a zatim bacio sanduk sa delovima njegovog tela u okean. Prema svedočenju, sačuvao je levu ruku ubijenog čoveka i doneo je Holmsu. Brejdi je zapretio da će doživeti istu sudbinu ako mu ne da novac. Holms je odlučio da ga isplati.
Brejdi je tada navodno vezao teg za Smitovu ruku i bacio je u okean da ga pojedu ajkule. Prema drugoj verziji, Brejdi je uzeo novac i otišao, ostavivši ruku u Holmsovoj kući, koji je potom zabrinut bacio ud u okean.
Holms je pristao da ponovi svoje svedočenje protiv Brejdija u sudnici 12. juna. Međutim, noć uoči sudskog ročišta, ubijen je iz vozila u pokretu. Neko očigledno nije želeo da priča.
Ali australijski istoričar i autor knjige "Ubistva ajkule" Aleks Кasls izneo je drugačiju verziju. Holms je prema njegovom mišljenju unajmio ubice da ga ubiju.
Učinio je to da bi poštedeo svoju porodicu nevolja koje bi mu donelo rešavanje sopstvenih zločina. Osim toga osiguravajuće društvo je isplatilo rođacima novac na koji su imali pravo u slučaju Holmsove neočekivane smrti. U slučaju samoubistva porodica bi ostala bez obeštećenja.
Policija je na kraju povukla optužbe protiv Brejdija za Smitovo ubistvo.
Njegov advokat je naglasio da su drugi dokazi koji ga povezuju sa zločinom posredni. Pošto Smitovo telo nije pronađeno Brejdijeva odbrana je istakla da nema dokaza ni da je mrtav.
Brejdi je pušten, ali je jedva izašao iz zgrade suda kada je uhapšen pod optužbom za falsifikovanje dokumenata. Do smrti je negirao bilo kakvu umešanost u Smitov nestanak.
Smitovo telo nikada nije pronađeno.
(Kurir.rs/Lenta)
NE PROPUSTITE
