Skoro pa mesec dana traje sukob Izraela i Palestine. Palestinski Crveni polumesec objavio je da je nemoguće prema izraelskom zahtevu evakuisati "Al Kuds", ključnu bolnicu u Pojasu Gaze, pošto se tu nalaze pacijenti na intenzivnoj nezi i bebe u inkubatorima.
Procenjuje se da je oko 14.000 civila pronašlo sklonište u samoj bolnici i oko nje.
U nedelju je u Pojas Gaze ušlo više od 30 kamiona sa humanitarnom pomoći, što je najveća isporuka otkad je ponovo dozvoljeno slanje pomoći, ali to ni izbliza nije dovoljno jer kako pšu mediji deca u Gazi prinuđena su čak da piju i slanu vodu.
Inače ovaj sukob već je prema jednoj crnoj brojci iznad ostalih jer je od početka sukoba poginulo najviše dece u odnosu na sukobe širom sveta.
Ovim povodom, gost "Pulsa Srbije" je palestinski student Abdulkadar Sabah, koji u Beogradu studira medicinu. Njegova prodica je u Gazi i već nekoliko dana nema informacije šta je sa njima.
- U Palestini se nalaze dva moja brata i pet sestara, a moja porodica živi na severu Gaze. Situacija tamo je vrlo tragična, bombardovanje je nastavljeno, a internet i komunikacija su nestali pre četiri dana. Bilo je veoma teško ne komunicirati sa njima. Poslednje što su mi rekli, s obzirom da smo na mestu koje se stalno bombarduje, jeste da su živi i da je to jedino važno.
Svakodnevno dobijamo slike kako se objekti ruše u Gazi, kako ljude dovode do humanitarne katastrofe, pa je Sabah za Kurir otkrio gde je njegova porodica i kako provodi dane:
- U Gazi ne postoji niti jedno sigurno mesto, oni ne znaju gde i kada će da bude bombardovanje. Pre dva dana, bombardovali su našu kuću. Sada se nalaze kod nekih rođaka. Biće veoma teška situacija i godinama nakon rata. Ja sam preživeo pet ratova, pre nego što sam došao u Srbiju, a poslednji je bio 2021. godine. Dakle, znam šta oni osećaju, kakav je strah, takođe znam i šta znači bombarodvanje, onaj zvuk. Molim se za moju porodicu. Danas je 25 dan rata, a ja sam dosad izgubio 17 mojih prijatelja. Svaki dan kada se probudim, čujem neku lošu vest. Niko ne komunicira sa nama, pa moram da pratim svaku vest. Svaki dan pokušavam da kontaktiram nekog ko zna moju porodicu, da mi kaže da li su živi, povređeni... Inače, kada su bombardovali moju kuću, brat i sestra su mi povređeni ostali. To je bio strašan osećaj za iskusiti.
Potom je spomenuo deo dana koji ljudi svakodnevno prolaze u Gazi:
- Ljudi tamo nemaju hranu, nestala je struja, pa ne radi ni frižider, samim tim kupuju hranu za svaki dan, ne mogu da drže zalihe. Svi moraju da kupuju hranu svaki dan, pa moraju da čekaju red, i to ume da traje više od 5-6 sati. To je sve u Gazi, a tamo se intezivno bombarduje. Nema dovoljno hrane. Nema vode, jer koristimo pumpe koje ne rade bez struje. Nema vode za piće niti za kupanje. Ne znam kako preživljavaju tamo. Ljudi žive po školama, a ni tamo nisu sigurni. Verovatno ste čuli da je mnogo ljudi umrlo kada su bombardovali bolnicu, a to je jer ljudi nemaju gde, pa se naseljavaju kako se snađu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
