Hamasov brutalni napad na Izrael 7. oktobra često se opisuje kao izraelski 11. septembar, piše britanski Telegraf. Sa više od 1.400 žrtava, to je zapravo daleko gore od terorističkih napada Al Kaide u Sjedinjenim Državama.
Posle tih napada 2001. godine, vođeni željom da unište terorističke pretnje i konsoliduju vlast na međunarodnoj sceni, SAD su izvršile invaziju na Avganistan, a kasnije i na Irak.
Kako su ovi ratovi besneli, ostavljajući na kraju najmanje 400.000 mrtvih, pretnja terorizma je metastazirala, rasla po obimu i sofisticiranosti.
Posle napada na Hamas, izraelski zvaničnici su objavili nameru da "iskorene" Hamas, objavljujući rat "ljudskim životinjama" u Gazi. Za šest dana, 6.000 bombi bačeno je na Gazu, najgušće naseljeni region na svetu.
Poređenja radi, u najintenzivnijim momentima kampanje protiv Islamske države u Siriji i Iraku 2015. i 2016. godine, u proseku je bačeno 2.500 bombi mesečno, na površinu 100 puta veću od Pojasa Gaze.
Tri nedelje kasnije, prema ministarstvu zdravlja koje kontroliše Hamas, više od 8.000 ljudi je ubijeno u Gazi, 40 odsto dece i 30 odsto žena - od kojih je 88 odsto identifikovano.
U međuvremenu, 63 odsto stanovništva Gaze je raseljeno, a 15 odsto svih stambenih zgrada je uništeno, kažu UN.
Prema organizaciji "Save the Children", u protekle tri sedmice ubijeno je više dece nego u svim konfliktnim zonama u svetu od 2019. godine – 99 posto njih u Gazi.
S obzirom na to da je cilj Izraela da "iskorijeni" Hamas, verovatno je da bi ova kampanja spaljene zemlje mogla stvoriti Hamas 2.0 – nešto daleko ekstremnije.
Čista brutalnost i neselektivna priroda Hamasovog napada 7. oktobra podstakli su tvrdnju da je "Hamas = ISIS". Politički lideri u Izraelu, SAD i širom Evrope izjednačavali su dva pokreta kao jedan te isti.
Pažljiviji pogled na Hamas sugeriše da su takvi komentari pogrešni. Hamas je politički islamistički pokret čije aktivnosti sami opisuju kao "otpor" i zasnivaju ih na eksplicitno nacionalističkoj agendi. Za Islamsku državu, Hamas su otpadnici, dostojni smrti. U Gazi, Hamas je rutinski razbio džihadističke ćelije čija je ideologija ekstremnije i globalnije prirode, uključujući Islamsku državu.
U Siriji, Islamska država se otvoreno borila i ubijala opozicione grupe koje podržava Hamas, nazivajući ih nevernicima. Njihovo nasilje može biti slično, ali ako ih posmatramo kao pokrete postoje velike razlike.
Terorizam uopšte ne može biti "iskorenjen", posebno kada teroristička grupa ima korene u cilju koji se smatra verodostojnim i pravednim. Islamska država nije imala ništa od toga – njegova ideološka osnova je jednoglasno osuđena, a svet se mobilisao u borbi protiv nje.
Ipak, iako Hamas ni na koji način ne predstavlja jedinu borbu za palestinsku stvar, izraelska kampanja bombardovanja u Gazi rizikuje da legitimiše narativ Hamasa – da je oružani otpor jedini održivi put napred.
Stanovništvo širom muslimanskog sveta izašlo je na ulice, osuđujući razaranja u Gazi, nešto što u regionu već dugo nije viđeno u takvim razmerama.
Izraelski kopneni upad će verovatno zadati težak udarac Hamasu, ali će grupa preživeti i možda će se pretvoriti u nešto još nasilnije nego ranije. Što je još gore, intenzivan odgovor Izraela u Gazi i dubok osećaj međunarodne nezainteresovanosti za civilne žrtve rizikuju stvaranje čitave nove generacije terorista, širom Bliskog istoka i šire.
FBI je već nagovestio da će trenutno nasilje u Gazi proizvesti najveću domaću terorističku pretnju. Ovo će još više važiti u Evropi.
Grupe za ljudska prava, u međuvremenu, pozivaju na nedoslednosti u politici Zapada – jednoglasno osuđuju rusko gađanje stambenih zgrada ili Bašara el Asada u Siriji, ali zatvaraju oči pred sličnim događajima u Gazi.
Palestinsko pitanje je nekada bilo moćna tačka okupljanja džihadista širom sveta, ali je to izbledelo poslednjih godina. Aktuelni događaji rizikuju da ga ponovo vrate u prvi plan, a ovoga puta neće biti tako lokalno ograničen, piše britanski Telegraf.
(Kurir.rs/Jutarnji list/The Telegraph)
NE PROPUSTITE
