Devojčica Lajan el Baz glasno jeca u bolovima kad popusti delovanje analgetika koje prima pošto su joj amputirane noge, nakon jednog od mnogobrojnih izraelskih vazdušnih napada na Gazu.
- Ne želim lažne noge - rekla je 13-godišnja Palestinka novinarima AFP u bolnici u Kan Junisu, u južnom delu Pojasa Gaze, gde je nabavka proteza ionako nemoguća misija.
Proteza ionako nema
Osiromašenoj palestinskoj teritoriji, koja je godinama pod izraelskom blokadom, sad i pod opsadom, ozbiljno nedostaje hrane, vode i goriva, a medicinska oprema retkost.
Svaki put kad Lajan otvori oči, vidi svoje zamotane batrljke.
- Želim da mi vrate noge nazad, oni to mogu - kaže u očaju iz svog bolničkog kreveta.
Njena majka Lamija el Baz (47) kaže da je Lajan ranjena prošle nedelje u napadu na četvrt Al Karara u Kan Junisu, u sklopu izraelskog neumoljivog vojnog odgovora na krvave napade Hamasa od 7. oktobra, u kojima je ubijeno više od 1.400 izraelskih vojnika i civila. Prema palestinskojm ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, više od 9.700 ljudi je ubijeno u Gazi od izbijanja rata, uključujući najmanje 3.900 dece.
Četvoro od njih bili su Lajanini rođaci, ubijeni u udaru koji je 13-godišnjakinju koštao nogu. Lamija kaže da su dve njene kćerke Ihlas i Hitam, kao i dvoje unučadi, uključujući i novorođenče, ubijeni kada je u izraelskom napadu pogođena njihova porodična kuća.
- Tela su im bila u raznesena - kaže Lamija, koja je morala da identifikuje svoje kćerke u mrtvačnici:
- Identifikovala sam Hitam po minđušama, a Ihlas po nožnim prstima.
Lajan, čije su lice i ruke prošarane povredama, pita:
- Kako ću se vratiti u školu kad moji prijatelji mogu da hodaju, a ja ne mogu?
Majka Lamija pokušala je da je umiri...
- Biću uz tebe. Sve će biti u redu. Još uvek imaš budućnost pred sobom.
Postaće doktorka
U delu bolnice gde su pacijenti koji se leče od opekotina na krevetu jedna do druge leže sestre Lama i Sara el Aga, stare 14 i 15 godina. Leče se nakon napada 12. oktobra, u kojem su ubijeni Sarina sestra bliznakinja Sama i dve godine mlađi brat Jaja. Šavovi i ožiljci od opekotina vidljivi su na Laminoj poluobrijanoj glavi i čelu.
- Kad su me prebacili ovamo, zamolila sam sestre da mi pomognu da sednem i tada videla da mi je noga amputirana. Mnogo me je bolelo, ali zahvalna sam bogu što sam još živa - kaže Lama.
Ona nema nameru da dopustiti da joj invaliditet odredi budućnost.
- Dobiću veštačku nogu i nastaviću sa studiranjem kako bih mogla da ostvarim svoj san i postanem doktorka.
Upravnik bolnice Nahed Abu Taema objašnjava da zbog velikog broja pacijenata i sve manjih resursa doktorima često ne preostaje ništa drugo nego da amputiraju ekstremitete kako bi sprečili dalje komplikacije opasne po život ranjenih.
- Moramo birati između spasavanja života pacijentu ili izlaganja riziku dok mu pokušavamo spasti povređenu nogu.
Kurir
NE PROPUSTITE
Bonus video:
