Dok članovi Kongresa u Vašingtonu razmatraju slanje još milijardi dolara federalne podrške Kijevu za pomoć u borbi protiv ruske agresije, skoro polovina američke javnosti misli da zemlja troši previše na pomoć Ukrajini, pokazala je anketa Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC i Asošijeted presa.
Glas Amerike prenosi da ta osećanja, prvenstveno kod republikanaca, pomažu u objašnjavanju sve čvršće opozicije među konzervativnim poslanicima te stranke, koji odbijaju napore predsednika Džoa Bajdena da odobri novu tranšu pomoći Ukrajini, tvrdeći da bi novac bilo bolje potrošiti za domaće prioritete.
Ipak, protivljenje pomoći je neznatno manjeg obima u odnosu na podatke iz ankete koju je sprovela ista organizacija pre mesec dana. Sada 45% ispitanika kaže da američka vlada troši previše na pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije, u poređenju sa 52% u oktobru. Čini se da taj pomak dolazi uglavnom od republikanaca: 59% njih sada kaže da se previše troši na pomoć Ukrajini, dok je u oktobru 69% ispitanih imalo takav stav.
Ipak, republikanski otpor kontinuiranoj pomoći Ukrajini i dalje je snažan.
„Razumem da je građanima potrebna pomoć, ali osećam kao da trošimo previše novca na Ukrajinu kada imamo svoje probleme ovde, na vlastitom tlu, koje treba da rešimo“, kaže Erik Mondelo (40) iz Kolorada. Ukazujući na potrebe kao što su zdravstvena zaštita za veterane i beskućništvo u zajednicama, Mondelo je dodao: "Razumem da su SAD bile saveznik drugima, ali mislim da se prvo trebamo pobrinuti za naše ljude."
Više od jedne trećine (38%) odraslih Amerikanaca kaže da je trenutna potrošnja „otprilike u pravom iznosu“, što je neznatno više u odnosu na prošli mesec (31%). Među republikancima, skoro tri od deset (29%) ispitanika navode da je trenutna potrošnja otprilike ispravna, u odnosu na 20% prošlog meseca.
Pola Grejvs (69) je među onima koji kažu da su izdvajanja za Ukrajinu u adekvatnom obimu.
„Putin, on je jednostavno zao. Mislim da niko ne bi sebi trebalo da postavlja pitanja oko toga”, navela je Grejvs, stanovnica Kalifornije. "On je diktator. Krši ljudska prava, veoma je zastrašujuća osoba i ako mu Ukrajina padne u ruke, ko je sledeći? Koja je sledeća zemlja?"
Grejvs, koja kaže da nije povezana sa političkim strankama, ali je konzervativnijih stavova, rekla je da veruje da SAD imaju vodeću ulogu na globalnoj sceni, dodajući: „Mislim da definitivno moramo da stavimo Ameriku na prvo mesto, ali ne mislim da to mora biti najvažnije i jedino.”
Bela kuća je u više navrata vršila pritisak na zakonodavce da usvoje Bajdenov predlog zakona o izdvajanjima za hitne slučajeve, u vrednosti od skoro 106 milijardi dolara. Od toga, više od 61 milijardu dolara namijenjeno je ratu u Ukrajini. Ostatak Bajdenovog zahteva uključuje pomoć za Izrael dok se bori protiv Hamasa, novac za različite prioritete u indo-pacifičkom regionu, kao i dodatne resurse za pomoć u upravljanju migracijama na južnoj američkoj granici.
Po pitanju Ukrajine, Bajdenova administracija sve više upozorava da će izvor pomoći presušiti. U nenajavljenoj poseti Kijevu u ponedeljak, ministar odbrane SAD Lojd Ostin rekao je da su napori Ukrajine da porazi ruske snage "važni za ostatak sveta" i obećao da će se američka podrška nastaviti "dugororčno".
Ta poruka je naglašena i u Beloj kući.
“Kao što je rekao predsednik Bajden, kada agresori ne plate cenu za svoju agresiju, oni će uzrokovati još više haosa, smrti i razaranja”, naveo je Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, na brifingu za novinare u Beloj kući u ponedeljak. "Oni samo nastavljaju dalje, a cena i pretnje Americi i svetu rastu.”
Međutim, Kongres je najmanje dva puta poslednjih meseci odbacio napore Bele kuće za jačanje podrške Ukrajini. Prvo je ignorisao dodatni zahtev vredan otprilike 40 milijardi dolara, pre isteka roka za prethodno finansiranje 30. septembra. Zatim je prošle sedmice doneo meru za privremeno finansiranje vlade do početka naredne godine, ali bez dodatne pomoći Ukrajini.
U Senatu, mala dvostranačka grupa radi na zakonu koji bi kombinovao novu pomoć Ukrajini sa strožim merama na američkoj granici, na čemu insistiraju republikanci koji navode da su SAD fokusirane na potrebe u inostranstvu na štetu domaćih pitanja. Velika većina senatora i dalje podržava pomoć Ukrajini, a lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel jedan je od najsnažnijih pristalica, uprkos izolacionističkoj tendenciji u njegovoj stranci.
Senator Džon Tjun, drugorangirani republikanac u Senatu, rekao je da će zakonodavci nastaviti da rade na tom paketu i tokom pauze za Dan zahvalnosti, te da neće čekati do sredine januara — kada se Kongres suočava sa još jednim rokom za obnovu finansiranja vlade — kako bi nešto preduzeo u kontekstu Ukrajine.
Veliki znak pitanja je Predstavnički dom Kongresa, gde je novi predsedavajući Majk Džonson – koji je kao konzervativac glasao protiv pomoći Ukrajini – uopšteno govorio o potrebi da se suprotstavi ruskoj agresiji, ali se istovremeno suočava sa kolegama republikancima koji su pokazali više neprijateljstva prema kontinuiranoj podršci Kijevu.
(Kurir.rs/Glas Amerike)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
