Četvorodnevno primirje u ratu Izraela i Palestine teško da može da rezultira konačnim prekidom rata imajući u vidu da vladajuća izraelska partija s premijerom Benjaminom Netanjahuom na čelu ne namerava da se zaustavi dok u potpunosti ne uništi Hamas, ocena je sagovornika Kurira.
Oni ukazuju, ipak, da je moguće da se smanji intenzitet sukoba i da postepeno dođe i do prekida rata.
Pretnje
Naime, predsednik SAD Džozef Bajden poručio je preksinoć da se nada da će prekid vatre u ratu Izraela i palestinskog Hamasa u Pojasu Gaze potrajati više od četiri dana, te naglasio da se mora nastaviti rad da bi se palestinsko pitanje rešilo s dve države - palestinskom uz Izrael.
- Moramo se ponovo posvetiti tome da se dođe do rešenja s dve države za hroničan sukob Izraela i Palestinaca - rekao je Bajden.
Sa druge strane, izraelski premijer je još uoči dogovora o četvorodnevnom prekidu sukoba poručio da će rat svakako nastaviti i nakon primirja.
- Nastavljamo rat i nastavićemo to činiti dok se ne ostvare svi ciljevi. Uklonićemo Hamas, vratiti sve kidnapovane i osigurati da u Gazi neće biti pretnje Izraelu - naglasio je Netanjahu.
Radikalni stavovi
Da postoji šansa da se rat ne samo nastavi već da on bude i većeg intenziteta nakon primirja, smatra politički analitičar Branko Radun.
- Netanjahu u svojoj koaliciji ima prilično radikalne elemente koji mu ne dopuštaju da balansira i zaustavi sukob. Unutrašnja scena u Izraelu u velikoj većini očekuje od njega još veću eskalaciju nakon primirja - kaže Radun za Kurir.
Takođe ukazuje da su se desile neke promene od početka rata.
- Na početku sukoba su zbog upada Hamasa na teritoriju Izraela zapadna javnost i Zapad bili otvoreno na strani Izraela, ali sada, posle više od mesec dana, polako se okreću od bespogovorne podrške Izraelu, do toga da se traži da Izrael stane s ratom zbog stradanja civila. Istovremeno, Amerika balansira između saveznika Izraela i Arapa s kojima ima bliske odnose, i geopolitičke i ekonomske. Vidimo tako da Amerika vrši pritisak na Izrael ovom izjavom Bajdena, a iza zavese onoga što čujemo i vidimo odvija se diplomatska aktivnost - pritisak na Izrael da stane s ratnim operacijama. Najmanje su tu političarima bitne civilne žrtve, već balans sila na istoku. Sve u svemu, mislim da je realnije da se nastavi sukob, jer nije taj pritisak toliko oštar i jak, a Amerika hoće da se barem smanje te aktivnosti, da se ponove primirja i tako smanje operacije - kazao je Radun.
Dugogodišnji novinar Rojtersa Jakša Šćekić smatra da dužina trajanja rata zavisi od toga koliko će još Netanjahu hteti da ostane na čelu države.
- Izrael je demokratska zemlja i sadašnji premijer će biti smenjen kad se sve završi. On produžavajući rat produžava sebi politički život i od toga će zavisiti da li će se primirje nastaviti ili će rat biti nastavljen istim intenzitetom. Mislim pak da će ga i SAD i Evropa pritisnuti da se primirje nastavi i, jednostavno, vladajuća partija će morati da kompromisno stavi nogu na kočnicu. Nemoguće je pobediti Hamas, on će uvek da postojati, ali i Palestinci moraju da shvate da im Hamas ne donosi ništa novo i ako misle da će biti dve države, od toga nema ništa - kazao je Šćekić za Kurir.
Incident na Indijskom okeanu
Izraelski brod napadnut iranskim dronom
Transportni brod u vlasništvu izraelskog milijardera napadnut je iranskim dronom na Indijskom okeanu, saopštio je juče američki vojni zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. On je za Asošijejted pres rekao da je brod koji je plovio pod zastavom Malte napadnut dronom „šahed“ dok je bio u međunarodnim vodama. Naveo je da ga je eksplozija oštetila, ali da nije bilo žrtava. Brod je u vlasništvu izraelskog milijardera Idana Ofera i njegove kompanije „Istern Pasifik šiping“ sa sedištem u Singapuru.
To je bio ciljani napad zbog izraelske pripadnosti broda preko kompanije „Istern Pasifik šiping“ - rekla je privatna obaveštajna firma Ambrei za AP.
Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama nije odgovorila na zahtev za komentar.
Jomkipurski rat
Nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković drugačijeg je stava, on za Kurir kaže da je veća šansa da se rat zaustavi.
- Ne samo ovaj nego mnogi lokalni sukobi kad dođu do određenog stepena, umešaju se velike sile, ne zato što ih je briga, već zato što je došlo do vrhunca i jer bi i velike sile tako došle u sukob, što one ne žele. Na bazi toga, i ovaj sukob je prešao određene granice zbog velikog broja civilnih žrtava, zbog čega se i krenulo najpre s prekidom sukoba od četiri dana. Oni nisu mogli odmah da narede Izraelu, jer to znači da su svoje saveznike udarili po glavi, što oni neće i zato je išlo postepeno - kaže Branković.
Podseća i da je pre dvadesetak dana usvojena rezolucija u GS UN gde je u jednom paragrafu traženo humanitarno primirje koje treba da preraste u stalno, dok druga tačka kaže da odnos mora da se reši na principima međunarodnog prava u dogovoru dve države.
- To je u stvari parafraza te rezolucije i drugim rečima se nadovezuje na to da moraju da postoje dve države. Treba podsetiti i da je prvi Jomkipurski rat isto tako trajao manje od dva meseca, jer su velike sile sele i rekle - sada je dosta. Tako je i sada, nepuna dva meseca od početka rata usledio je neki dogovor. Naravno, Amerikanci su jako umešani u to kako bi pokušali da svoj ugled, koji su mnogo izgubili u Ukrajini, ponovo stave u prvi plan - zaključio je Branković.
Ivana Žigić
Ne propuste danas poklon ikonu Sveti Jovan Zlatousti plus novo izdanje magazina Stil
Ikona Sveti Jovan Zlatousti:
Sveti Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetom pismu i svetoj liturgiji. U svojoj društvenoj etici Sveti Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.
Pošto u srpskom narodu Sveti Jovan važi za učenog sveca, veruje se da je na dan kada on slavi dobro uzeti knjigu u ruke i pročitati bar neki njen deo.
U mnogim srpskim porodicama ovaj svetac slavi se kao krsna slava.
Ubraja se u Sveta tri jerarha, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti. Godine 397. izabran je za episkopa carigradskog, nakon čega ulazi u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom, jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u crkvi tako i na carskom dvoru.
Zbačen je sa prestola 402. godine, a carica Evdoksija ga progoni u Kukuz, gde je umro 407. godine. Odatle piše najveći deo pisama, među kojima i sedamnaest pisama Olimpjadi. Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu vraćene u Carigrad (Istanbul).
Stil:
Kako uskladiti posao i privatni život: Kad postoji organizacija, onda se sve može. Jako je važno znati napraviti balans, ali prednost uvek treba dati najbližima
Radoš Bajić: Porodica mi je uvek bila važnija od karijere
Praznici nam stižu: Vreme je za nabavku najlepših novogodišnjih ukrasa
Pale teške reči: Zašto usvojena deca okreću leđa Bredu Pitu
Kolači bez mane: Pripremite vanglice da pravite štanglice
