Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro potpisao je u petak šest dekreta o aneksiji spornog gvajanskog regiona Esekiba.
Inicijativa dolazi samo dan nakon najave da će SAD izvesti vojne vežbe u Gvajani, uključujući i Esekibo, što je Venecuela protumačila kao čin provokacije.
Maduro je prvi put dao i vremenski okvir za sprovođenje planova.
Esekibo, region veći od Engleske, trenutno je pod kontrolom Gvajane, ali Venecuela tvrdi da polaže pravo na tu teritoriju.
UREDBE KOJE JE POTPISAO MADURO
- Stvaranje države Gvajana Esekiba
- Stvaranje komisije koja će raspravljati o strategiji do 2030. godine ili dalje. Кratkoročna do srednjoročna strategija za ispunjavanje mandata građana koji su na referendumu 3. decembra glasali "za" pet puta
- Stvaranje komisije za odbranu Gvajane Esekibe
- Ozvaničenje nove zvanične mape države koja će biti distribuirana u školama i univerzitetima
- Stvaranje sektora državne kompanije Petroleos de Venecuela (PDVSA) za Esekibo i izdavanje dozvola za istraživanje energenata
- Određivanje Aleksisa Hosea Rodrigeza Кabela za gvajanski organ Esekibe. Administrativno sedište organa biće u gradu Tumeremo na teritoriji Venecuele. Planiran je plan socijalne pomoći sa sprovođenjem popisa stanovništva i uručenjem ličnih karata stanovnicima
- Stvaranje sveobuhvatne odbrambene zone Gvajana Esekiba sa tri integralna odbrambena područja i 28 razvojnih sektora
- Stvaranje nacionalnih parkova u Esekibi
GVAJANA TRAŽI POMOĆ SB
Maduro je dekrete potpisao tokom govora hiljadama ljudi u glavnom gradu Venecuele. Tokom govora ispred njega se nalazila nova zvanična mapa zemlje koja obuhvata Esekibo. Očekuje se da će venecuelanski lider u narednih nekoliko dana otići u Moskvu na već zakazano putovanje.
Gvajana se još nije zvanično oglasila.
Vlasti su pitanje iznele Savetu bezbednosti UN gde je u petak održan sastanak iza zatvorenih vrata, međutim, konkretne odluke nije bilo.
Ministar odbrane brazilske vlade Hoze Musio izjavio je u petak da Brazil prati krizu između Venecuele i Gvajane kako bi sprečio da se zemlja koristi kao instrument diplomatskog incidenta između suseda.
POREKLO PROBLEMA
Venecuela i Gvajana spore se oko teritorije Esekiba više od jednog veka.
Od kraja 19. veka Esekibo je pod kontrolom Gvajane. Region predstavlja 70 odsto sadašnje teritorije Gvajane i tamo živi 125.000 građana.
Venecuela spornu oblast zove Gvajana Esekiba. To je mesto guste šume i 2015. godine u regionu je otkrivena nafta. Procenjuje se da Gvajana ima rezerve od 11 milijardi barela i da je najznačajniji deo na moru upravo u blizini Esekiba. Zbog nafte Gvajana je najbrže rastuća južnoamerička zemlja poslednjih godina.
Gvajana tvrdi da poseduje teritoriju jer postoji izveštaj iz 1899. godine napravljen u Parizu u kome su utvrđene sadašnje granice. U to vreme Gvajana je bila teritorija Ujedinjenog Кraljevstva.
Venecuela takođe tvrdi da polaže prava na teritoriju na osnovu međunarodnih dokumenata. Navodi da joj teritorija pripada jer je to navedeno u sporazumu potpisanom 1966. godine sa Ujedinjenim Кraljevstvom, pre sticanja nezavisnosti Gvajane, a kojim je poništena arbitražna odluka i uspostavljena osnova za rešenje pregovaranjem.
OGLASIO SE MEĐUNARODNI SUD PRAVDE
Međunarodni sud pravde presudio je 1. decembra da Venecuela ne može da pokuša da anektira Esekibo i da se to odnosi na referendum.
Gvajana je prethodno zatražila od suda da preduzme hitne mere kako bi se zaustavilo glasanje u Venecueli. Međunarodni sud pravde izjavio je u aprilu da ima legitimitet da donosi odluke o sporu. Sud je najviši sud Ujedinjenih nacija (UN) za rešavanje sporova između država, ali nije u mogućnosti da sprovede svoje odluke.
Do konačne odluke o tome ko polaže pravo na Esekibo moglo bi da prođe još mnogo godina.
(Kurir.rs/Z.Ko/G1)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
