Češki predsednik Petr Pavel, nedavno je izjavio da ruski predsednik Vladimir Putin čeka izbore u Sjedinjenim Američkim Državama sledeće godine, nadajući se da će pregovarati o budućnosti rusko-ukrajinskog rata sa Donaldom Trampom bez učešća bilo koje evropske države.
U međuvremenu Finska, čije je članstvo u NATO-u oštro kritikovala Moskva, jer je američkoj vojsci odobrila neograničen pristup vojnim objektima u blizini finsko-ruske granice, dodatno je izazvala Rusiju da reaguje na pridruživanje, kao i na mogućnost da se Amerika vojno približi njenim granicama.
Sukob na teritoriji Ukrajine može pokrenuti lančanu reakciju koja bi se mogla proširiti na baltičke zemlje, Moldaviji i druge ranjive države. U sklopu planova i organizacije NATO-pakta, Nemačka je preduzela određene korake.
- Imaju veće kapacitete od baltičkih zemalja i realno je da bi, u slučaju sukoba Rusije s tim zemljama, trebalo više vremena za NATO-pakt da priskoči u pomoć. Ideja je da se trupe unapred pozicioniraju, stvarajući baze za operacije kako bi se brže reagovalo. Nemačka je vođa u tome. Verovatno ćemo kasnije videti da će i Poljska slediti isti pristup. To je infrastruktura NATO-pakta koja jača baltičko krilo, a kako se više zemalja poput Finske i Švedske uključuje, biće više takvih aktivnosti... - rekao je Ivan Miletić stručnjak za bezbednost u jutarnjem programu Kurir televizije.
Ne treba nas iznenaditi ako se Rusija neće agresivno suprotstaviti baltičkim zemljama. No, ono što je zaista ozbiljno, jeste odnos između Belorusije i Poljske. Iako je Belorusija partner Rusije, u osnovi je nezavisna država koja pokušava održavati ravnotežu. U kontekstu sukoba s Ukrajinom, to je područje gdje bi mogao izbiti sledeći incident.
Nemačka rasporedjuje svoje vojne snage na teritoriji, odnosno šalje na hiljade vojnika na područje Litvanije, tačno na liniju vatre u slučaju da Kremlj pokrene napad na tu teritoriju NATO-a.
"To je pokušaj da se trošenje novca zarad drugih ciljeva opravda pred svojim narodom. Šolc je izjavio da Nemačka nije saveznik Ukrajine u ovom ratu", rekao je Miroslav Španović pukovnik u penziji u jutarnjem programu "Redakcija".
- Poljska se nije odrekla Galicije, tako da bolje je razmatrati tako da se Ukrajina nalazi u vrlo teškoj situaciji i može se tako gledati šta bi Poljaci mogli da urade Ukrajini, više se toga plašim... Ukrajina je veoma ugrožena kao zemlja. Od severa na dole, Luganska, Donjecka, Zaporoška i Hersonska su se na redovnim referendumima odvojile... istakao je i dodao:
"Kocka je bačena". Kada je krenula specijalna operacija, budite uvereni da će se ona završiti, a to je obećala zemlja koja ima preko 150 miliona stanovnika, ima najveće nuklearni arsenal na svetu, koja ima najveće rezerve energenata i najveću žitnicu na svetu, kao i količine vode, samo u Bajkalu se nalazi četvrtina kompletne svetske vode! Te reči su teške, a očigledno je da Putin drži reč! - rekao je Španović.
Podsetio je, ipak, da su dešavanja u Ukrajini strašna, a da je činjenica da je brat ustao na brata teška nesreća:
- Ukrajina je sa Krimom imala oko 50 miliona stanovnika, pa je pala na 41 prema popisu i od strane Zapada, Engleske i Francuske pala na oko 20 miliona. Podaci 383.000 poginulih vojnika, preko 14.000 uništenih oklopnih vozila, 533 aviona, preko 250 helikoptera, 8,5 raketnih i artiljerijskih naoružanja.... To je platio svet! To tera Evropu u siromaštvo! Amerika ne dozvoljava Evropi da se odvoji zbog straha od jedinstva ruskih energenata i nemačke tehnologije! Ne verujem da će Evropa ikad biti slobodna od Amerike.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
