Cene robe za svakodnevnu upotrebu, kao što su televizori i patike, mogle bi naglo da skoče ako brodovi budu bili primorani da koriste rute koje zaobilaze Crveno more zbog učestalih napada Huta, pobunjenika iz Jemena.
To kažu stručnjaci za BBC.
Brodski giganti zaustavili su plovidbu mnogih plovila ovom rutom nakon niza napada na trgovačke brodove u moreuzu Bab el Mandeb, na južnom ulazu u Crveno more.
Ova ruta je izuzetno važna za globalnu ekonomiju: trenutno se procenjuje da 12 odsto svetske trgovine prolazi kroz Suecki kanal na severnom kraju Crvenog mora, što podrazumeva 30 odsto svetskih brodskih kontejnera.
Napadi već podižu cenu prevoza robe brodom.
Jedna kompanija za pomorsku bezbednost rekla je za BBC da brodovi koji još plove kroz ovu oblast sve više traže oružanu pratnju i savetnike za bezbednost.
Embri kaže da su troškovi osiguranja za putovanja takođe rapidno skočili i sada su u proseku oko 0,5 odsto vrednosti trupa broda, a do pre samo nekoliko nedelja iznosila je tek 0,015 odsto.
Ova razlika mogla bi da iznosi desetine hiljada dolara dodatnih troškova po putovanju.
Stručnjaci koji su govorili za BBC kažu da bi napuštanje rute preko Crvenog mora podiglo troškove prevoza robe, osiguranja i drugih pomorskih logističkih usluga i za do 30 odsto, a dodatni troškovi bi se naplaćivali od potrošača.
Rizici po svetsku trgovinu
Pobunjenička grupa Huti iz Jemena, koja uživa podršku Irana, kaže da napada brodove koji putuju za Izrael kako bi se osvetili za izraelsku vojnu operaciju u Gazi.
Međutim, ona je otvarala vatru i na brodove koji se nisu tamo zaustavljali, tvrde vlasnici plovila.
Huti su u ponedeljak preuzeli odgovornost za dva napada na trgovačke brodove blizu Bab al-Mandaba, među njima tanker Svon Atlantik i brod sa kontejnerima MSC Klara.
Bezbednosni izveštaji tvrde da je prvi brod pogođen dronom, a da je blizu drugog odjeknula eksplozija.
Mnoge velike kompanije, među kojima Britiš petroleum (BP), honkonški OOCL, Mersk, Hapak Lojd, MSC i CMA CGM, sada su obustavile aktivnosti u Crvenom moru preko Sueckog kanala ili preusmerile brodove oko južne Afrike i Rta dobre nade.
Ali to će umnogome povećati dužinu većine putovanja.
Morsko putovanje između Zaliva i Londona, na primer, iznosi oko 12.000 kilometara i za njega je potrebno 14 dana preko Sueckog kanala, dok je put preko Rta dobre nade dug 20.900 kilometara i za njega je potrebno tridesetak dana.
Ova druga ruta stoga je skoro 75 odsto duža u pogledu daljine i vremena u poređenju sa onom preko Sueckog kanala.
Problem Panamskog kanala
Tajming pretnje po prevoz robe brodom kroz Suecki kanal posebno je zlosrećan jer je ova ruta počela da doživljava povećani saobraćaj iz raznoraznih razloga.
Suša u oblasti Panamskog kanala smanjila je broj brodova koji mogu da se kreću ovim prolazom svakog dana.
Nekoliko trgovačkih brodskih grupa prebacilo se na korišćenje Sueckog kanala da bi isporučivalo tovar, naročito tečni prirodni gas, destinacijama u Aziji ili zapadnoj obali Amerike, umesto da čekaju nedelje u redovima kako bi prošli kroz Panamski kanal, kaže za BBC egipatski stručnjak za pomorski saobraćaj Saleh Hegazi.
Ako i ruta kroz Suecki kanal bude morala da se izbegava, to će predstavljati veliki problem za svetsku trgovinu, dodaje on.
Najveći svetski izvoznik prirodnog tečnog gasa 2022. godine bio je Katar, sa izvezenih 114,1 milijardu kubnih metara.
„Ako 50 odsto ove količine putuje na zapad preko Sueckog kanala a putovanje se produži sa 10 dana preko Sueckog kanala na mesec dana preko Rta dobre nade, onda će sa dolaskom zime stići i teška vremena za stanovnike Evrope", kaže Hegazi.
Drugi sukobi su takođe doveli do povećanja trgovine preko ove rute.
Ahmed Al Šami, savetnik egipatskog ministra za saobraćaj za pomorske saobraćajne poslove, rekao je da je rat u Ukrajini udvostručio trgovinu gorivom kroz Suecki kanal.
Međunarodne reakcije
Al Šami smatra da velike svetske sile ne smeju da ignorišu ove pretnje „po glavnu arteriju svetske trgovine", istakavši da ovo nije prvi put da je moreuz Bab al-Mandab doživeo ovakvu situaciju.
I zaista, američka vlada je najavila međunarodnu koaliciju koja će se usredsrediti na bezbednost u Crvenom moru, posle čitavog talasa napada.
Prošle subote su SAD i Velika Britanija najavile da su oborile 15 dronova iznad Crvenog mora, za koje kažu da su bili lansirani iz oblasti pod kontrolom Hutija u Jemenu, sa trgovačkim brodovima kao glavnom metom.
Američka vojska kaže da Huti „uživaju punu podršku Irana", kojeg optužuje za naoružavanje i obučavanje pobunjenika.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin kaže da „nesmotreni napadi Hutija" na trgovačke brodove „ometaju slobodni tok trgovine, ugrožavaju nevine pomorce i krše međunarodno pravo".
„Crveno more je ključni plovni put od suštinske važnosti za slobodu pomorstva i veliki trgovački koridor koji omogućuje međunarodnu trgovinu", dodaje on.
Misija nazvana „Operacija Čuvar prosperiteta" obuhvatiće učešće Velike Britanije, Bahreina, Kanade, Francuske, Italije, Holandije, Norveške, Sejšela i Španije.
Huti su prethodno upozorili međunarodnu zajednicu da ne primenjuje silu u Crvenom moru kao reakciju na njihove napade na brodove.
Šok za lance snabdevanja
Vlada bojazan da bilo kakvo ometanje kanala može da proizvode domino efekat u svetskim lancima snabdevanja, kao što se desilo 2021. godine, kad je brod koji je prevozio kontejnere Ever Given privremeno blokirao kanal, ali analitičari kažu da će razmere zavisiti od toga koliko sve bude potrajalo.
„Suecki kanal će neizbežno osetiti posledice ako kriza bude potrajala više nedelja", kaže Hegazi za BBC.
„Međutim, ako kriza bude bila rešena u roku od nekoliko dana, neće biti krupnijih posledica, zato što se u decembru svetski trgovinski brodski saobraćaj obično smanji zbog sezone praznika i godišnjih odmora."
Zaid Al Barzandži, ekonomista iz Vašingtona, rekao je da je poslednjih dana već došlo do povećanja od oko 10 odsto u troškovima brodskog prevoza.
„Ako Huti nastave sa napadima, ako se nastavi rat u Gazi, i ako se druge transportne kompanije povuku iz Crvenog mora, govorimo o dodatnom povećanju od 10 do 15 odsto u roku od dva-tri meseca."
Uz to, kompanije će biti pogođene zato što će robi biti potrebno više vremena da stigne na odredište, što će dodatno pritiskati lance snabdevanja.
„Umesto da prevoz robe traje mesec dana, trajaće tri meseca", dodaje Al Barzandži.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
