Najpoznatiji glumac Tarzana, čovek koji je prvi ovekovečio na velikom platnu književnog junaka, najvećeg heroja i zaštitnika džungle jeste Džoni Vajsmiler, rođen u banatskom mestašcetu Međa, u opštini Žitište. Sedam meseci posle njegovog rođenja porodica mu je emigrirala u Ameriku. Vajsmiler je kao 18-godišnjak oborio više svetskih rekorda u plivanju, postao prvi čovek u istoriji koji je sto metara preplivao za manje od jednog minuta, a onda je osvojio i pet olimpijskih medalja.
Časovi plivanja
Davao je časove plivanja američkim vojnicima koji su se kasnije proslavili u borbama u Drugom svetskom ratu, a jedan od polaznika njegovih časova bio je i sin zloglasnog Al Kaponea. No, Vajsmiler je svet najviše zadužio svojom rikom! Teško bi bilo naći čoveka na planeti koji ne zna za prepoznatljivo ‘aaa-aaaa-aa’ dok Tarzan prelazi sa lijane na lijanu.
Svoj glas je naš banatski Tarzan ispuštao baš u - Alžiru! I to nedaleko od centra višemilionske prestonice!
- Kao da sam krao novac. Plivao sam a da nisam rekao reč. Penjem se na drveće, kažem: „Ja sam Tarzan, ti Džejn“ i dobijem milione. Kako je to uopšte moguće? - izjavio je za jedne novine.
Prošlo je otad stotinu hiljada filmova i još više glumaca. Malo ko je ostao upamćen. Malo ko Tarzana zna i po imenu. Ali riku snimljenu u Alžiru svi znaju. Jedna anegdota govori da je pred kraj života, kad je teško oboleo smešten u bolnicu, usred noći Vajsmiler plašio ostale pacijente oponašajući Tarzana, toliko da se čak direktor bolnice žalio na njega. Kada je preminuo, na sahrani je, po njegovoj želji, tri puta zaredom pušten njegov urlik.
Čim sam došao u Alžir, poželeo sam da se prošetam podno drveća po kojem se Tarzan verao i urlao. Botanička bašta El Hama prostire se na 54 hektara, gde je rašireno stotine vrsta biljaka i fontana sa zoološkim vrtom. Osnovana je 1832. blizu obale, gde je izražena svežina mora. Na tom mestu nema pretople tropske klime, a nije ni hladno, pošto se iza njih uzdiže planina koja zaliv štiti od jakih udara pustinjskih vetrova. Tako su nastali savršeni uslovi za botanički raj koji koristi naučnicima za proučavanje različitih vrsta. U početku su ovde uzgajane biljke korišćene u medicinske i ekonomske svrhe, tako da je deo bašti i danas pod staklenicima i služi kao rasadnik. Vremenom je iz ove institucije iznikao poljoprivredni fakultet, a bašte su postale važno botaničko središte cele Afrike. Došao je Drugi svetski rat, a saveznička vojska je bašte pretvorila u vojni kamp. Naneta im je ogromna šteta, ali su nju Alžirci platili, voljni da i sami doprinesu oslobođenju sveta od fašizma.
Veštačko jezero
Sada svake godine skoro milion ljudi poseti mesto na kojem je Tarzan snimao svoj magični urlik. Mladi se najviše oduševljavaju ovom mestu - 15.000-20.000 školaraca svake godine dođe u posetu. Jedan deo botaničke bašte nosi naziv „Tarzanova bašta“. Na veštačkom jezercetu dominira visoko stablo sa kojeg se spušta na stotine lijana. Tu deca imitiraju Tarzana, penju se po džinovskim granama, a šumom se prolamaju neartikulisani krici.
Narodni muzej
Više od 8.000 eksponata
Na obroncima planine, koja počinje tačno na mestu na kojem se bašte završavaju, podignut je Narodni muzej lepih umetnosti, otvoren još davne 1930, sada jedan od najvećih muzeja u celoj Africi. Sa više od 8.000 umetničkih dela: slika, rezbarija, skulptura, komada keramike i umetnosti na staklu, sa numizmatičkom zbirkom. to je muzej u koji sam došao na sat vremena, a ostao čak - pet sati! Otkrivajući spontano sprat po sprat, bogatstvo kojim bi se mogao ponositi svaki car i svaki muzej sveta. Svaki sprat me je podsećao na trezor čuda. Tu se čuvaju najbolja dela alžirske umetnosti, ali i dela Monea, Matisa, Delakroa, Renoara, Pisara, Rodena, Pikasa.
NE PROPUSTITE
