EVO ZAŠTO REPUBLIKANCI TOLIKO VOLE TRAMPA: Svi razlozi zbog kojih je osvojio više glasova nego svi rivali ZAJEDNO (FOTO)

Voleli ga ili ne, on se vratio.

Biotehnološki preduzetnik Vivek Ramasvami, koji je izazvao veliku pažnju u ranim debatama, ali nije uspeo da se nametne kao ozbiljan kandidat, potom je odustao od trke i podržao Trampa.

Ejsa Hačinston je takođe kasnije odustao.

Ako Tramp bude osigurao nominaciju i pobedi na izborima zakazanim za 5. novembar, biće prvi američki predsednik u savremenoj istoriji koji je vladao, potom izgubio izbore i zatim se ponovo vratio na vlast.

Poslednji predsednik kome je to pošlo za rukom bio je Grover Klivlend davne 1892. godine.

Iako je još vrlo rano u trci za 60. američkog predsednika, Trampova pobeda na kokusima znak je da njegova popularnost istrajava među republikancima.

Evo nekih razloga zbog čega.

Privreda

„On će podići privredu, a spustiti nazad cenu goriva", izjavila je Trampova sledbenica u Ajovi, kad je bila upitana zašto želi da se bivši predsednik vrati na vlast.

I ona nije usamljena u tom mišljenju.

Privreda je ključna poruka u kampanji Trampovog tima.

„Ljudi žele prosperitet i snagu za ovu zemlju.

„Moj otac je imao najjaču privredu u istoriji nacije, najnižu stopu nezaposlenosti, najnižu inflaciju, najniže cene goriva", rekao je njegov sin Erik za BBC-jev podkast Amerikast.

Istina je da je američkoj privredi išlo dobro dok je Tramp bio na vlasti pre pandemije.

Ali bilo je perioda kad je privreda bila mnogo jača, a njegova se nadovezala na trend koji je započeo još tokom demokratske administracije predsednika Baraka Obame.

Američka privreda je, potom, naravno, bila pogođena najvećim ikada zabeleženim ekonomskim padom, kao posledica pandemije kovida-19.

Tokom mandata predsednika Bajdena, rat u Ukrajini digao je cene energenata u nebesa, a inflacija je dostigla četrdesetogodišnji rekord, mada je sada u značajnoj meri opala i privreda se pokazala snažnijom nego što je predviđeno prošle godine.

„Energični" Tramp protiv „Pospanog Džoa"

Minuli rad njih dvojice ide Trampu u korist, tvrdi bivši direktor komunikacija za Trampovu kampanju 2020. godine, Mark Loter: „Jedna stvar koju Džozef Bajden nije imao 2020. godine, kad sam ja radio na kampanji, jeste minuli rad", rekao je on za BBC.

„Bajden ga sada ima i on se ljudima ne dopada", dodao je on.

Trampov pristalica Bili Blatras doživljava Trampa kao „energičnog lidera".

„Videli smo šta je uradio u prvom mandatu. Mi to sada želimo ponovo. Vidimo kako pod Bajdenom zemlja propada.

„Mi želimo entuzijastičnu podršku za američki narod koju je Tramp doneo dok je bio u Beloj kući", kaže Blatras.

Trampova prošlost u biznisu i kao slavne ličnosti, više nego u politici, i dalje je ključni faktor, prema još jednom sledbeniku u Ajovi: „Ovu zemlju ne treba da vodi još jedan političar, verujem da bi najbolji kandidat bio neko ko zna kako se vodi posao."

Trampovu ličnost mnogi republikanci doživljavaju kao suštu suprotnost onoj predsednika Bajdena, čiji su ga kritičari nazvali „Pospani Džo", nakon što ga je kamera uhvatila kako drema tokom klimatskog samita COP26.

Ali, naravno, poslednji put kad su se njih dvojica sučelili, Bajden je pobedio.

Imigracija i Trampovi komentari o „trovanju krvi"

Kad je Tramp izjavio da imigranti „truju krv naše zemlje" u intervjuu za desničarski medij Nešnl pals u oktobru, Bajden ga je optužio za upotrebu retorike koja je mogla da se čuje u nacističkoj Nemačkoj.

„Tramp je rekao da će se, ako se vrati na vlast, ostrviti na sve one koji mu se protive i da će istrebiti, kako je rekao, gamad u Americi - što je specifičan izraz sa specifičnim značenjem.

„To priziva rečnik koji ste mogli čuti u nacističkoj Nemačkoj 1930-ih", dodao je Bajden, prema transkriptu iz Bele kuće.

„I to mu čak nije ni prvi put."

Istoričari i stručnjaci koji proučavaju propagandu nacističke Nemačke rekli su za BBC da je poređenje Bajdena tačno.

„Ne samo da smo čuli takav rečnik u nacističkoj Nemačkoj, već je to bilo tačno ono što su oni uradili", rekla je En Berg, istoričarka sa Univerziteta u Pensilvaniji, navodeći napade nacista, jednom kad su došli na vlast, na političke protivnike.

Ali ankete CBS-a pokazala je da verni sledbenici Republikanske stranke podržavaju njegove komentare.

CBS je pitao republikanske glasače da li se slažu ili ne slažu sa Trampovom izjavom i to na dva načina.

Polovina ispitanika prosto je pitana za komentar o „trovanju krvi" a da nije bio pripisan bilo kome, dok je drugoj polovini rečeno da je to Trampova izjava.

U oba slučaja, većina republikanaca se složila; 72 odsto njih se složilo sa izjavom bez pripisanog govornika, a 82 odsto se složilo sa izjavom pripisanom Trampu, sugerišući da je njegov stav prema imigraciji i dalje privlačan za pristalice.

Snažnija podrška mladih Amerikanaca

Skorašnji iznenađujući podstrek Trampu bili su znaci da bi mogao da stiče prednost u odnosu na Bajdena među mlađim glasačima.

Anketa koju su sredinom decembra objavili Njujork tajms i Siena koledž pokazuje da on vodi šest odsto među glasačima starosti između 18 i 29 godina.

Stručnjaci raspravljaju o detaljima ovog trenda, ali on sugeriše značajno drugačiju sliku u odnosu na izbore iz 2020. godine, kad je Tramp zaostajao za Bajdenom čitavih 24 odsto u istoj starosnoj grupi.

Ovo delimično može da se objasni Bajdenovim neuspehom da se obrati mlađim glasačima i znacima da su oni nezadovoljni njegovim pristupom ratu Izraela i Hamasa - bar koliko i Trampovom popularnošću.

Međutim, Meri Veston, šefica grupe Mladi republikanci Ajove, rekla je za BBC kako misli da mlade republikance privlači Trampova moć na sceni: „Vi zapravo prosto počnete da osećate strahopoštovanje prema tome kako se on drži i kako govori", kaže ona.

Ova danas 23-godišnjakinja bila je u srednjoj školi kad je on bio predsednik i kaže da su joj se mnogi ljudi „podsmevali i uznemiravali je" zato što ga je podržavala.

Ali ona veruje da se činjenica da „stoji iza onoga u šta veruje" i da se „ne plaši da bude ono što želi da bude" dopada mladim glasačima.

Ona dodaje da su optužbe protiv njega značile da „veliki deo baze želi da se bori za njega, da dokaže demokratama da ćemo ga i dalje podržati".

Sudski procesi se tumače kao „progon"

Protiv Donalda Trampa je četiri puta podignuta krivična optužnica, a čeka ga niz suđenja 2024. godine dok vodi kampanju za povratak u Belu kuću.

Tužen je u Njujorku i optužen u Džordžiji, na Floridi, Menhetnu i u Vašingtonu, dok su federalni i državni tužioci pokrenuli niz istraga na drugim mestima.

Tužbe u brojnim saveznim državama traže da se Tramp diskvalifikuje iz predsedničke trke, tvrdeći da je učestvovao u ustanku tokom nereda u američkom Kapitolu pre tri godine.

I dok biste mogli da očekujete da će sudski procesi koji su u toku odvratiti bilo kakve pristalice, veteran anketar Frenk Lens kaže za BBC da je to zapravo pomoglo Trampu:

„Omogućilo mu je da tvrdi kako je on žrtva, da ne samo da ga tuže već da ga i progone, i da je sve to samo lov na veštice", kaže on.

„Svaki put kad je optužen, brojke su mu skočile. Svaki put kad su ga skinuli sa izborne liste - u Mejnu i Koloradu - brojke su mu skočile.

„Svaki put kad krenete na Donalda Trampa, on iz toga izvuče neku korist. Nikad nismo imali nikoga sličnog u Americi poput njega."

Međutim, vredi istaći da, uprkos Trampovom uspehu u Ajovi, mnogi tamo imaju potpuno drugačiji stav - kao Džudi, koja je rekla: „On je jeziv, apsolutno odvratan. Ne razumem zašto bi ljudi glasali za njega."

Ako Tramp želi da dobije republikansku kandidaturu za predsednika, i dalje mu preostaje još mnogo posla.

Očekuje se da će naići na jači otpor bivše ambasadorke u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli na predizborima sledeće nedelje u Nju Hempširu, gde ankete pokazuju da je njegova nekadašnja dominacija spala na skoro jednocifrene brojke.

Ali, nakon što je dobio podršku republikanskih birača na prvom testu u Ajovi, on je i dalje ubedljivi favorit na unutastranačkim izborima.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)

Bonus video: