Donald Tramp je, po svemu sudeći, na putu da još jednom osvoji nominaciju svoje stranke, a onda i ponovo takmiči sa demokratom Džoom Bajdenom na predsedničkim izborima u novembru, navodi Glas Amerike.
Navodi se da, međutim, izbornu trku prate nedoumice koje se odnose na pravne procese protiv Trampa, i starost obojice kandidata, pa se postavlja pitanje – šta ako jedan od kandidata bude prinuđen da ispadne iz trke.
Bivši predsednik Donald Tramp optužen je po 91 tački u četiri krivična slčaja, a tokom godine ga čeka bar jedno suđenje. Zdravstveni problemi mogli bi da utiču na predsednika Džoa Bajdena koji ima 81 godinu. Predsednik smatra da se u javnosti više govori o njegovoj starosti, nego Trampovoj.
“Naslovi u medijima – Bajdenove godine su veliki problem. Trampove, međutim, nisu”, primetio je.
Tramp, koji ima 77 godina, takođe bi mogao da ima problem sa zdravljem.
Ali šta se događa u slučaju da jedan od njih dvojice premine ili bude onesposobljen da obavlja dužnost pre novembarskih izbora?
Ako se to dogodi pre stranačkih konvencija, neke države će možda produžiti rokove za stranačke izbore kako bi omogućile da se više kandidata uključi u trku.
Pobednik stranačkih izbora se zvanično proglašava na stranačkim konvencijama. Republikanci će svoju održati u julu, a demokrate u avgustu. Ako favorit ispadne iz trke, a nijedan kandidat ne osvoji većinu, delegati mogu da nominuju nekog drugog.
“Ti delegati bi imali veliku slobodu da pregovaraju, da izaberu nekoga, možda nekoga ko se čak nije ni kandidovao – to se dešavalo u našoj istoriji. Ali učesnici konvencije imaju zadatak da odluče ko je kandidat Republikanske ili Demokratske partije", objašnjava Džon Fortije, analitičar instituta Amerikan Enteprajz.
U slučaju da kandidat ispadne iz trke posle konvencije, stranke bi ponovo okupile delegate da izaberu zamenu, a nije garantovano da bi to bio kandidat za potpredsednika.
Posle izbora, proces je sličan. Čak i u slučaju da Bajden pobedi, a ne može da služi kao predsednik, njegova potpredsednica Kamala Haris ne bi automatski bila zamena, a elektori bi ponovo glasali.
Ali, šta se dešava ako elektori ne mogu da se dogovore?
“U tom trenutku, izbori bi se preneli na Predstavnički dom I odlučivali tamo, ako nijedan kandidat ne može da dobije većinu. To bi značilo da se došlo u situaciju sa kakvom se nismo suočili u nekoliko stotina godina", navodi Majkl Torning iz Centra za dvostranačku politiku.
Ako novoizabrani predsednik umre nakon što Kongres potvrdi rezultate izbora 6. januara, novoizabrani potpredsednik bio bi inaugurisan kao predsednik.
Svaki od tih scenarija mogao bi da postane izuzetno komplikovan i neprijatan, a proces bi mogao da se vodi na sudovima, posebno ako rezultati izbora budu osporeni. A kao što je zemlja videla u slučaju upada Trampovih pristalica u zgradu Kongresa 6. Januara 2021, još jednom bi moglo da dođe do krvavih nereda.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
