Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je a njegova vlada podržava članstvo Švedske u NATO-u i da će pozvati parlament da glasa za pristupanje te zemlje Severnoatlantskoj alijansi.
Šta Švedska donosi NATO alijansi? Na ovo pitanje dao je odgovor Željko Šajn, dopisnik politike iz Severne Makedonije u svom gostovanju u jutarnjem programu Kurir televizije.
- Na sceni je globalna podela između Istoka i Zapada i polako se naziru crte te granice koja će biti osnova za dijalog, pre svega između Rusije i SAD koja će se dogovoriti na nekim principima kako ta zona treba da funkcioniše u miru. Kao što vidimo, SAD se oslanja na članice NATO-a, dok Rusija se oslanja pre svega na istočne zemljame. Tu imate jednu fizičku crtu, liniju koja je podelila, tako da NATO pokušava što bliže da priđe Rusiji, toj bezbednosnoj zoni, čemu se Rusija protivi i pokušava da pronađe rešenje. Imamo i rat u Ukrajini, on je započeoje upravo da bi se što bolje zaštitila ta bezbednosna zona Rusije. Mislim da će Zapad morati skupo da plati svaki ekonomski interes života svojih građana. Pogotovo što su resursi značajniji na istočnoj strani, a nisu iskorišćeni maksimalno. Za sada one idu preko Indije, što SAD posle prodaje ovamo prema zapadu i to se dobija na ekonomskoj visokoj ceni što ne može da izdrži svaka država - rekao je Šajn i dodao:
- Verovatno će, pored svih ovih stvari koje se dešavaju, dve strane(SAD i Rusija) imati jedan smisao dijaloga, gde će oni sesti za sto i gde će se dogovoriti. Pre svega prvo tajno, a posle će se obelodaniti šta je kompromis i šta će se to sve dogovoriti. Svako će pokušavati što više da uđe u zonu jedan drugome, da bi mogao kasnije da napravi neke određene ustupke. Kada je u Skoplju bio Lavrov na sastanku Ministarskoj konferenciji OSCE-a, rekao je da se čak i razgovara o nekim mogućim teritorijalnim razmenama. Tako da to nije isključeno. Međutim, ta bezbednosna zona koja je nekad činila Švedsku, Finsku i ostale, sve koje su blizu Rusije, na tome će se insistirati da se postavi neki tampon koji će obezbeđivati i jednu i drugu stranu. Kako je Lavrov rekao, mora postojati neki pošten odnos. Koliko je to moguće danas, to je pitanje.
Novinar Saša Pešić takođe je bio gost jutarnjeg programa gde se osvrnuo na Francusku i njen trenutni odnos sa Rusijom.
- Francuska je podeljena na francusku vlast i na francusku javnost. Francuska vlast ima strah da Rusija posle Ukrajine ima neke teritorijalne apetite najviše prema baltičkim zemljama, prvenstveno prema Estoniji, prema Litvaniji i Letoniji. Odnos između Francuske i Rusije je malo sada zaoštren poslednjih dana od kada je došla vest da su Rusi pogodili hotel gde su bili smešteni francuski vojnici, tj. vojnici Legije stranaca, pa je čak izašla i lista tih vojnika koji su navodno došli u Ukrajinu da ratuju s emblemom Legije stranaca. Francuska je po tom pitanju i dalje dala nedvosmislenu podršku Ukrajini, čak je u govoru od pre nekih nedelju dana Emanuel Makron najavio novu vojnu podršku Ukrajini kako bi sprečio, širenje Rusije prema Zapadu - rekao je Pešić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
