UŽASAVAJUĆA ANOMALIJA MEĐU BEBAMA U AFRICI: Doktori nemoćni, deca neprestano pristižu u bolnice, smrtnost skoro 100 odsto

Piloti aviona koji prevoze pacijente dobro se sećaju dvadesetogodišnje Viktorije Mišoni iz Tanzanije.

Nevolje su počele mesec dana ranije kad je prvi put videla svoje dete i ostala zapanjena prizorom.

- Znala sam da moja beba nije dobro, ali sam bila šokirana kad sam videla da je njen stomak otvoren. Nikada nisam čula za takvu bolest. Zašto se ovo dogodilo mojoj bebi - pita se Viktorija.

Gastrošiza je urođeni defekt u kome su se trbušni organi, najčešće debelo i tanko crevo, razvili van stomaka, a povezani su sa telom samo kroz malu rupu. Ako beba ne dobije hitan tretman organi će se smežurati i novorođenče će umreti.

STOPA SMRTNOSTI 100 ODSTO

Deca rođena sa gastrošizom će verovatno preživeti u razvijenim zemljama jer se ovaj nedostatak najčešće otkriva tokom prenatalnog pregleda i dete se upućuje na operaciju odmah po rođenju. Stopa preživljavanja je čak 90 odsto.

Međutim, to ne važi za Afriku, gde lekari smatraju da je bolest neizlečiva.

Prema pedijatrijskom hirurgu En Vesonge stopa smrtnosti je 100 odsto. Vesonga, autor dve medicinske studije o gastrošizi, žali se da lekari u Africi često unapred otpisuju takvu decu.

- Stav ovdašnjih doktora je veoma loš. Misle da će bebe sigurno umreti - kaže Vesonga.

Gastrošiza se smatra relativno retkom bolešću koja pogađa jedno dete na svakih 2.000 do 4.000 rođenihu svetu. Lekari u istočnoj Africi, međutim, kažu da su primetili značajan porast u broju beba koje se rađaju sa ovim stanjem.

Vesonga, koji radi u velikoj nacionalnoj bolnici u Кampali, glavnom gradu Ugande, kaže da je ranije beba sa gastrošizom dolazila na pedijatrijsko odeljenje svake nedelje ili dve. Ali sada skoro svaki dan primaju po jedno takvo dete.

- Ne znam zašto je to tako. Ne mogu to da objasnim. Možda su mame sada spremnije da potraže pomoć. U svakom slučaju dešava se nešto što treba da proučimo. Moramo da razumemo šta se dešava - rekla je Vesonga.

POVEĆANJE BROJA SLUČAJEVA

Viktorija Mišoni i njena ćerka primljene su u bolnicu u gradu Hajdom u Tanzaniji. Istovremeno su primljene još dve majke sa bebama koje takođe boluju od gastrošize.

Doktor Dorkas Mduma je priznao da im "nedostaje oprema i stručnost" da se bore sa gastrošizom, a takođe kaže da su primetili značajan porast broja beba sa ovim stanjem.

- Možda je to zato što su ove žene siromašne i ne jedu dovoljno dobro - rekao je Mduma.

Pilot bolničkog aviona, Piter Grifin, nikada se ranije nije suočio sa situacijom poput one koju je zatekao u centralnoj Tanzaniji.

Кada je upućen u bolnicu Hajdom, rečeno mu je da će dvoje dece prebaciti u veću bolnicu u severnoj Tanzaniji, ali na aerodromu su se pojavile tri majke sa decom. Sve tri bebe su imale gastrošizu.

Grifin ih je bezbedno odveo u hrišćanski medicinski centar Кilimandžaro u severnoj Tanzaniji dok je Viktorija rekla da joj je laknulo jer nije imala pristup tako dobrim lekarima kod kuće.

KRATKOTRAJNA NADA

Međutim, optimizam je splasnuo kad su bebe druge dve majke umrle za pet i sedam dana, ostavljajući Viktoriju samu.

Činilo se da njena ćerka postaje malo jača i lekari su zakazali operaciju za 1. decembar kako bi joj creva ubacili u trbušnu duplju. Međutim, dan pre operacije, dete je dobilo temperaturu i za nekoliko sati mala Rouz Džekson je umrla.

Viktorija je rekla da lekari nisu mogli da objasne zašto je njena ćerka umrla.

- Verujem da je to bila Božja volja i zato je prihvatam. Nisam ljuta ni na Boga, ni na doktore, ni na medicinske sestre - rekla je Viktorija.

Vesonga vidi situaciju drugačije.

- Te tri bebe nije trebalo da umru. Tim bebama nije trebalo mnogo i nisu im bile potrebne hiljade dolara lečenja. Zato je ovo tako bolno - rekla je doktorka.

Vesonga, koja ima 38 godina, prvi put se zainteresovala za ovu bolest dok je još studirala u bolnici Mulago u Кampali. Bebe sa gastrošizom bi provele nekoliko dana u odeljenju za novorođenčad, a zatim bi umrle.

- Videla sam te bebe, bile su zdrave, oči su im bile širom otvorene i mahale su nogama. Bile su savršeno zdrave bebe. Ali posle tri dana bile su toliko slabe da nisu mogle ni da zaplaču. Pocrnela su im creva i potpuno su dehidrirale - navodi doktorka.

Vesonga je tada započela naučno istraživanje i fokusirala se na 42 bebe sa gastrošizom primljene u bolnicu Mulago. Snimala je njihove simptome i prisustvovala njihovom lečenju, ali i uspostavljala odnose sa roditeljima.

Od 42 bebe čak 41 je umrla. Jedina preživela beba imala je neobično tanko crevo koje su lekari uspeli da gurnu nazad u trbušnu duplju.

Vesonga je rekla da je to iskustvo bilo toliko uznemirujuće da je skoro napustila medicinsku profesiju.

- Vezala sam se za tu decu, ali to se pretvorilo u traumatično iskustvo i pitala sam se da li bih uopšte mogla da nastavim da radim - navodi doktorka.

IMPROVIZOVANA REŠENJA

Vesonga se 2018. vratila u bolnicu Mbarara i odlučila da dobro iskoristi stvari koje je naučila. Znala je da lekari u istočnoj Africi retko preduzimaju mere za zatvaranje i zaštitu organa van tela, ali u razvijenim zemljama lekari stavljaju creva u posebne kese kako bi sprečili infekciju i gubitak tečnosti.

Ali te posebne torbe su skupe, koštaju 200 dolara po komadu, tako da bolnice u Ugandi ne mogu da ih priušte.

- Lek za malariju za 500 beba košta 200 dolara tako da vidite u čemu je problem - objasnila je Vesonga.

Snalažljiva doktorka, međutim, počela je da improvizuje sa jeftinijim alternativama kao što su hirurške rukavice i kese za urin.

- Otkrili smo da možemo da koristimo hirurške rukavice tako što ćemo natrpati creva u njih i zašiti rukavicu na majčin stomak. Ista stvar je sa kesama za urin. Prednost je što su uvek na zalihama - navodi Vesonga.

Drugo, morala je da pronađe način da održi bebe hidratizovane i tople, ali u preopterećenoj bolnici taj problem koji bilo lako rešiti. Bebe sa gastrošizom zahtevaju skoro kontinuirano snabdevanje tečnošću, ali je malo verovatno da će je dobiti na odeljenju gde o 40 beba brine samo jedna medicinska sestra.

- Takva deca se jednostavno napuštaju i ostavljaju da umru - kaže hirurg.

Vesonga je počela da menja stvari u bolnici Mbarara. Podržali su je šef odeljenja i medicinske sestre na odeljenju koje su pristale na promenu rasporeda smena. Rezultati njenog eksperimenta, koji je trajao oko 11 meseci, šokirali su sve!

- Na kraju smo spasili 50 odsto beba koje su stigle. Bili smo zadivljeni. Spasili smo ih samo koristeći državne resurse kojima smo raspolagali - rekla je Vesonga koja je dokazala da može dramatično da preokrene stope mortaliteta uz minimalne troškove.

SMRT I BOLNIČKI RAČUN

Viktorija Mišoni ispričala je mnogo tužniju pričuu susednoj Tanzaniji.

Mišoni je rekla da medicinsko osoblje u bolnici Kilimandžaro nije previjalo i brinulo o crevima njene ćerke i da je morala sama da hrani i hidrira dete. Nakon što je joj je ćerka umrla bolnica joj je predala račun od 871.400 tanzanijskih šilinga iliti oko 320 dolara za lečenje koje je primila.

Rekla je da joj nije dozvoljeno da napusti bolnicu i uzme telo svoje ćerke dok ne plati račun. Viktorija Mišoni je zbog besparice provela dodatnih 11 dana u bolnici. Na kraju je novac prikupljen donacijama i organizovan je Viktorijin povratak avionom kući u centralnu Tanzaniju.

- Nisam mogla da odem bez svoje bebe. Кako sam mogla da odem i ostavim je tamo - kaže Viktorija.

BEBE UMIRU DOK SE BOLNICE OPIRU PROMENAMA

Vesonga je u međuvremenu primenila protokol od 20 tačaka koji je sama osmislila u bolnici u Ugandi.

Bolnica Mulago, koja je najveći javni zdravstveni centar u zemlji, napravila je početni napredak, ali su poboljšanja ubrzo izbledela.

Problem su, kaže Vesonga, obuka i resursi, ali i osoblje koje "nije toliko zainteresovano" da promeni način rada.

- Stopa preživljavanja je loša. Bojim se da čak 90 odsto beba sa gastrošizom umire - tiho je rekla.

Posledice su jasne.

Umesto da doje bebe sa izlečivim stanjem, medicinsko osoblje u istočnoj Africi pušta decu da umru, zatim opere telo, čvrsto ga umotaju u krpu i predaju majci. Majke glasno plaču u hodnicima bolnice, a doktorka Vesonga kaže da joj srce puca svaki put kad to čuje.

(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo Z.Ko/Foto:Ilustracija)