Iran vaga opcije nakon napada SAD na 85 ciljeva vezanih za proiranske snage u Iraku i Siriji, koji je bio odgovor na udar dronom na američku bazu u Jordanu kada su stradala trojica vojnika.
Iranske vlasti tvrde da među poginulima ima 16 civila, a da je 25 ljudi povređeno u napadima.
Iran je ponovio da ne želi rat sa SAD, ali je rekao i da će čvrsto odgovoriti na bilo kakav napad na svoju teritoriju ili protiv njegovih interesa na Bliskom istoku.
„Nećemo izazivati nikakav rat. Ali ako neka zemlja, agresor ili siledžija želi da nas maltretira, oštro ćemo odgovoriti", rekao je iranski predsednik Ebrahim Raisi.
Komentar predsednika Raisija usledio je nakon vesti da SAD planiraju niz napada na iranske mete u Siriji i Iraku - što je odgovor Vašingtona na nedeljni napad dronom na malu vojnu bazu u Jordanu poznatu kao Kula 22, blizu sirijske granice.
Tri američka vojnika su poginula, a više od 30 ih je ranjeno.
To je prvi put da su američki vojnici poginuli od neprijateljske vatre u široj regionalnoj nestabilnosti koju je pokrenuo napad Hamasa na Izrael od 7. oktobra, nakon čega je izraelska vojska odgovorila pokrenuvši masivnu vojnu kampanju u Gazi.
Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da su za napad odgovorne paravojne formacije koje podržava Iran, a u četvrtak je njegov ministar odbrane Lojd Ostin dodao da je dron korišćen u napadu iranskog porekla.
On je takođe rekao da su paravojne formacije koje podržava Iran u regionu napale američke baze čak 160 puta od 7. oktobra, mada je dodao da je većina tih napada bila neefikasna.
Iran je uporno negirao da vrši te napade preko posrednika i rekao da paravojske ne dobijaju naređenja od Teherana.
Detalji o tome kako SAD nameravaju da odgovora na smrt trojice svojih vojnika nisu poznati.
Ministar Ostin je rekao da će američki napadi biti višestruki i da bi mogli da potraju nekoliko dana, napadajući iranske interese i pro-iransku paravojsku u Iraku i Siriji.
Američki zvaničnici navodno razmatraju vremenske uslove, budući da više vole da izvršavaju napade po vedrom nebu da bi smanjili rizik od pogađanja civila.
Ali oni bi najviše voleli da izbegnu bilo šta što bi rasplamsalo rat u regionu.
Američka vlada se nalazi pod pritiskom republikanaca da napadne Iran direktno - ovi tvrde da samo čvrst odgovor Iranu može da spreči buduće napade na američke interese.
Ali, Bajdenova administracije je odlučila da izbegne napadanje meta na iranskoj teritoriji i to se doživljava kao poruka Teheranu da SAD ne žele da se stvari otrgnu kontroli.
Ne zna se kako se Iran priprema za napade, ali postoje izveštaji o tome da je već opozvao brojno ključno vojno osoblje iz čitavog regiona.
Bilo je slučajeva u prošlosti kada su Iran i SAD obaveštavali jedni druge pred napade kako bi izbegli žrtve.
Ali komandant iranske moćne Revolucionarne garde Husein Salami nedavno je upozorio Ameriku: „Stavili ste nas na probu na bojištu i mi smo stavili vas. Nijedna pretnja neće proći bez odgovora… Iako ne želimo rat, takođe se ne bojimo rata niti bežimo od njega."
Izgleda, međutim da se Iran zaista trudi da spusti temperaturu na druge načine.
Komandant Kuds snaga, koje su deo iranske Revolucionarne garde, bio je u poseti Bagdadu poslednjih dana.
General Esmail Kani je pozvao tamošnje paravojske da smanje napade na američke snage, a jedna od glavnih grupa ga je poslušala.
Kataib Hezbolah, za koji se sumnja da je učestvovao u nedeljnom napadu na američku bazu, saopštio je da je prekinuo napade na američke snage na zahtev Irana.
Ali postoje druge grupe koje su naglasile da će nastaviti sa napadima, čiji je cilj da oteraju američke snage iz regiona.
Njihove izjave pokazuju da Iran možda ne kontroliše u potpunosti ove grupe uprkos tome što ih finansira i naoružava.
A čini se da sve ovo nije promenilo američke proračune.
„Mi uvek slušamo šta ljudi govore, ali pratimo i šta rade", izjavio je ministar odbrane Ostin.
Iran zaista deluje kao da želi da izbegne da bude uvučen u širi regionalni rat, ali u zavisnosti od toga kako se stvari budu dalje odvijale možda će mu biti teško da se drži podalje od bilo kakve eskalacije.
O iranskoj reakciji na kraju uvek odlučuje tvrdokorni Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej, koji osmišljava i vodi iransku politiku na Bliskom istoku preko Revolucionarne garde.
On je do sada ćutao po ovom pitanju.
On vrlo dobro zna da Iran ne može da se meri sa SAD.
Ali takođe zna da njegova Revolucionarna garda može da izazove mnogo problema u regionu.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
Bonus video:
