General Valerij Zalužni, glavni komandant ukrajinskih snaga, smenjen je uoči druge godišnjice početka ruske invazije (24. februar) delom i zbog toga što se sukobio s Pentagonom oko stavova kako bi trebalo da se prošlog leta sprovede ukrajinska ofanziva, objavio je portal Politiko pozivajući se na dobro obaveštene izvore.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u četvrtak potvrdio da je smenio Zalužnog, posle višednevnih spekulacija o sukobu između civilnih i vojnih vlasti u Kijevu.
Upozorenje SBU
Smena Zalužnog je usledila uprkos upozorenju Sigurnosne službe Ukrajine (SBU) da bi ona mogla da bude okidač za nemire i pobunu. Na njegovo mesto je postavljen general Oleksandr Sirski, komandant kopnenih snaga Ukrajine. Sjedinjene Države, najveći saveznik Kijeva, zvanično nisu ni podržale smenu Zalužnog niti su joj se protivile:
- Nećemo se mešati u unutrašnje pitanje Ukrajine - rekao je Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost.
Međutim, nezvanično, Zalužni je zapravo glavni krivac za ukrajinsko neslaganje s Pentagonom u vezi s dugonajavljivanom ofanzivom, potvrdio je izvor portala Politiko. Američki i britanski generali pomogli su u planiranju velike ofanzive Ukrajine ka Azovskom moru, ali je Zalužni "odbacio plan nakon samo četiri dana brutalnih borbi" i opredelio se za taktiku koja je Ukrajincima bila bliža.
- Ukrajinci jednostavno nisu bili zainteresovani za američke savete pa su generalno zaključili da mi nemamo šta da im ponudimo u tom pogledu. Ostali su gluvi na sve sugestije Pentagona, navodeći da Amerikanci nemaju iskustva za ovu vrstu ratovanja - tvrdi taj izvor.
Američki generali su zahtevali da Ukrajina koncentriše snage u ofanzivi na izlazak na Azovsko more i preseče ruskim trupama kopnenu vezu s Krimom, čime bi se otežalo snabdevanje na poluostrvu, koje bi potom lakše moglo da se povrati.
Fijasko i gubici
Dok je Zalužni snosio najveći deo krivice za neuspeh ofanzive, Vašington se ustremio na pogrešnu osobu, jer je generala pokopao sam predsednik Zelenski, koji je imao poslednju reč o vojnim pitanjima, tvrdi Politiko i dodaje:
- Dugo najavljivana ukrajinska ofanziva doživela je fijasko uz zapanjujuće gubitke u ljudstvu i nije uspunila nijedan od svojih ciljeva.
Propast ofanzive je u prvi plan gurnula sukob Zelenskog i Zalužnog, a predsednik je osumnjičio generala da želi da se kandiduje za predsednika. Sirski je, na drugoj strani, "siguran", jer je etnički Rus i nema političke ambicije.
Kurir.rs/N. N.
BBC o Putinovom intervjuu
Gomila besmislica
BBC je analizirao izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, koje je izneo u intervjuu Takeru Karlsonu, konzervativnom američkom voditelju. Istoričari navode da su Putinove izjave "gomila gluposti", odnosno da ne predstavljaju ništa više od selektivne zloupotrebe istorije kako bi se opravdao rat protiv Ukrajine.
Bez obzira na istorijsku (ne)utemeljenost, nijedna od Putinovih tvrdnji ne predstavlja pravno opravdanje za agresivni rat protiv Ukrajine.
- Putin je pokušao da konstruiše narativ unazad. On je pokušao da koristi određene istorijske činjenice kako bi konstruisao državocentrični narativ koji bi favorizovao Rusiju nasuprot bilo kojim alternativnim tezama - rekao je Sergej Radčenko, istoričar u Školi za napredne međunarodne studije "Džons Hopkins".
Nema vremena za gubljenje
Četiri zadatka za Sirskog
Novog glavnog komandanta ukrajinskih snaga Oleksandra Sirskog, čije su trupe u manjini i slabije naoružane od ruskih snaga, očekuju četiri hitna zadatka kojima mora da se pozabavi, objavio je CNN. To su: stabilizacija fronta, popunjavanje redova, integracija aviona F-16 u ratno vazduhoplovstvo i razvoj nove generacije bespilotnih borbenih sistema. Istraživanje iz decembra prošle godine navodi da 33 odsto Ukrajinaca smatra da se situacija na frontu ne kreće u dobrom pravcu, što je duplo više nego u maju 2023.
Alarmantno na frontu
Manjak ljudstva i municije
Fajnenšel tajms piše da su ukrajinske jedinice na prvoj liniji fronta pribegle racionalizaciji artiljerijskih granata jer su američke isporuke prestale, a EU nije mogla da ispuni svoja obećanja.
Kijev se suočava s "kritičnim" manjkom granata, rekli su neimenovani zvaničnici EU i SAD britanskom listu. Apsolutni kritični dnevni minimalni zahtev za Ukrajinu je bio 6.000 granata. Sada vojska dnevno ispaljuje tek oko trećine. Bez odobrenja Kongresa, gde republikanci odbijaju saradnju, Vašington ne može da pošalje nove zalihe.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
