Sutra se navršava tačno dve godine od početka rata u Ukrajini, a emisija Puls Srbije na Kurir televiziji, u svom specijalnom dvočasovnom programu, bavi se ovom temom.
Da li su ciljevi specijalne vojne operacije, kako rat u Ukrajini naziva ruski predsednik Vladimir Putin, ostvareni posle dve godine borbe i ko je u prednosti u ovom trenutku na ratištu, Rusija ili Ukrajina?
Na ova pitanja odgovorili su gosti emisiji Puls Srbije, general-major u penziji Božidar Forca, ekspert za odbranu i bezbednost Ivan Miletić, novinar Boško Jakšić i Andrej Mlakar.
Forca je najpre istakao da naslućuje kraj rata u Ukrajini i da će sukob biti zamrznut stvaranjem tzv. "Kijevskog zida".
- Kako sam ja reagovao pre dve godine? Iskren da budem, posle deset dana, ja sam napisao tekst koji sam zvanično objavio, koji se zove Kijevski zid. Kada je prvi ministar Velike Britanije ubedio Zelenskog "ubedio" da nema pregovora sa Rusijom, da se ide u sukob. Mene je Kijevski zid asocirao na činjenicu da u ovom ratu ne može niko pobediti, jer u sukob je ušao kolektivni zapad. Šta znači Kijevski zid? Setimo se Berlinskog zida, gde su došli Rusi, sreli se s Amerikancima, tu je uderan zid i nastala je podela sveta - rekao je Forca i dodao:
- Sada dolazi situacija kada će Zapad biti prisiljen, a vidim sad neke naznake toga, da taj zid pomeri na Dnjepar i da zid bude u Kijevu. Bar na to mi liči projekcija ovoga sukoba, da će Rusija vojno pobediti u ovom sukobu. Što znači da će sadašnje četiri teritorije možda biti proširene na Harkov i dole na Odesu. A sa leve strane zapadnog dela, da uđu koalicijske snage sa pozivom ili bez poziva Ukrajine i da se neka linija na Dnjepru primirja uspostavi i onda zamrznuti sukob. Samo da ne bude treći svetski rat. Nisam daleko ni sad od tog mišljenja - rekao je Forca.
Mlakar se osvrnuo na sam početak rata i kroz šta je sve prošao.
- Pre dve godine je rat počeo u tri ujutro. Tada me je moj drugar probudio i rekao da ustajem. Pošto sam bio tada urednik rubrike Planeta na Kurir-u, faktički sam pokrenuo i tad je moj radni dan počeo. Mnogo stvari se promenilo, bila su velika očekivanja, s jedne strane oni koji su simpatizirali Rusiju, da će to biti jedan munjeviti rat. S druge strane, ko je malo gledao, okolnosti su se malo promenile, od munjevitog rata se pretvorilo u jedan pozicioni rat - rekao je Mlakar i dodao:
- Mi smo sad dobili jednu reprizu Prvog svetskog rata sa elementima savremene tehnologije, gde su artiljerija i dronovi postali dominantan kadar. Rusi su podbacili u elementu logistike u početnoj fazi. Jedinice su bukvalno po sistemu ad-hoc išle, nisu imale ni odgovarajuću pratnju, ni protivazduhoplavnu zaštitu, jednostavno su ostavljali tehniku, koja se kvarila, stajala. Ta tehnika je napuštana, tako da je bilo jedan kompletni haos. S druge strane, Ukrajinci su uleteli u jednu zamku istrpljivanja, ta zamka istrpljivanja je ustvorila tome da je Ukrajina izgubila veliki deo ljudstva. Morala je da zavisi od te vojne pomoći. Najgore za Ukrajince je bilo to što su izgubili osam brigada koji su bile do sto posto popunjenosti, perfektno obučene. Izgubili su u poljima Donbasa, zahvaljujući artiljeriji. Ukrajina je napravila nekoliko strateških grešaka u tom elementu, gde je trebala ranije mnogo povući snage. Stvoriti koliko toliko taj zamrznuti sukob jedno izvesno vreme da bi snage osnažila, opremila, obučila. Nije jednostavno bilo, ni dovoljno ni vremena i ogromne gubitke su stvarile. Takođe Rusija je imala svoje neke manjkavosti, pre svega ta malomarnost, aljkavost, ponašanje na frontu kao da smo u Drugom svetskom ratu. Ti neki elementi ponašanja su bili potpuno besmisleni.
Miletić tvrdi da je rat u Ukrajini potpuno uništio koncepciju savremenih vojski i budućnosti ratovanja.
- Interesantno je da ovaj rat kompletno uništio onu koncepciju savremenih vojski za koju su svi tvrdili da je to budućnost ratovanja. Male udarne grupe, specijalne jedinice, točkaši, puno tih nekih stvari. Došli smo u situaciju da smo se vratili na kompletno kombinovani sistem ratovanja gde imamo i taktiku iz Prvog svjetskog rata sa tim rovovima, pozicijskim ratovanjem i savremeno ratovanje, dronove, satelite i kompletna kombinacija svega. Što pokazuje koliko planeri u poslednjih 20 ili 30 godina nisu uzimali u obzir rizik sukoba velikih sila. Što su stalno govorili, to su ovde kod nas govorili, modernizovaćemo vojsku Srbije, neće biti velikih sukoba, to će da bude nešto drugačije. Onda smo došli u situaciju industrijskog ratovanja koja je ovo što sada vidimo i možemo da primetimo koliko su sistemi i ekonomije nepripremljeni za takvo ratovanje - rekao je Miletić.
Jakšić tvrdi da sudbina Ukrajine zavisi od brzine vojne pomoći Zapada.
- Zaraćene strane smatraju da je to njihovo legitimno pravo da broj poginulih drže kao vojnu tajnu. Jer broj poginulih, pre svega vojnika, uvek može da utiče na javnost tih zemalja, da povećava zabrinutost. To su elementi koji ne unose stabilnost u ratovanje. Tako da mislim da to nije neko pitanje od posebne važnosti. Ono što je meni u ovom trenutku bitno je da nijedna strana nema nikakvog razloga da slavi 24. februar. Dakle, ni Rusi ni Ukrajinci niti pobeđuju niti gube u ovom trenutku. U tom ratu koji ima svoja kopnena, morska, vazdušna, informativna dejstva - rekao je Jakšić i dodao:
- Kako smo došli do te situacije da Ukrajina bude u kolapsu bez obzira na svu i vojnu i veliku finansijsku pomoć od strane Zapada i Amerike? Ispostavlja se, ako je tačno ono što ukrajinski zvaničnici govore, a očigledno je tačno jer vidimo po buri koja se podigla, a to je da Ukrajinci imaju probleme velike sa municijom i imaju probleme sa ljudstvom. To je tema koja je, recimo, dominirala sad skoro Minhenskom konferencijom. Zelenski, rekao bi, gotovo vapi da ta pomoć stigne. Ali da skratim u nekom zaključku. Sudbina Ukrajine danas zavisi od brzine pomoći Zapada. Da bi se održao status kvo, odnosno bez dobitnika ili gubitnika, kao što je trajao ove 2 godine.
Miletić tvrdi da će ishod američkih izbora promeniti odnos Amerike sa ratom u Ukrajini.
- Predsednički izbori u Americi mogu da promene dinamiku ukoliko dođe do promene administracije na nivou predsednika. Jer i da ostane na nivou predsednika ista administracija, promeniće se sekretari. Tako da kabinet će se promeniti. To će uticati na odnos Amerike prema ratu u Ukrajini, ne treba zaboraviti da je nedavno i sam predsednik Tramp rekao da bi on možda bio oštriji prema Rusiji nego sadašnja administracija. Rekao je da njega mnogo iritira kada predsednik Putin i Rusija koriste "N" reč, odnosno nuklarnu reč. Tako da bi on uradio sve da zapreti Rusiji da se ta reč ne koristi - rekao je Miletić i dodao:
- Pazite, on će promeniti odnos, ali ja ne mislim da će on dići ruke od Evrope i nestati. Ja mislim da će on biti oštriji pregovarač, jer Tramp je poznat kao oštriji pregovarač. On voli američku vojsku, on uvek govori da je američka vojska najbolja, da je američka vojska najdominantnija, da Amerika mora da zadrži dominaciju u odnosu na druge zemlje koje su Kina i Rusija. Tako da, ne bih se ja kladio da će predsednik Tramp sad da digne ruke i da natera Zelenskog da on prestane da ratuje i da završi posao. On govori kako je način na koji se pomaže Ukrajini, pogrešan. Samo slanje para ne znači ništa, ali ono što je rekao Tramp "ako mi parkiramo američke tankove na drugoj strani granice i onda kažemo Rusima mi ulazimo, pa vi sad vidite šta ćete da radite." To je mnogo ozbiljnija i dinamičnija stvar, to više liče na Trampa ja moram da priznam i to mogu njegovi govori više da kažu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
