Nivo ledenog pokrivača na Antarktiku je na istorijsko niskim nivoima već tri godine zaredom.
Dok tome svedoči iz prve ruke, naučnik Migel Anhel de Pablo razmišlja kako čovečanstvo nije svesno ozbiljnosti situacije.
"Mi naučnici smo veoma zabrinuti, jer ne vidimo kako to možemo da rešimo sami", rekao je španski geolog francuskoj novinskoj agenciji Frans Pres na ostrvu Livingstonu na Antarktiku.
"Što više upozorenja šaljemo kako bi društvo bilo svesno šta se događa, čini se da nas niko ne sluša i da nas se smatraju paničarima, uprkos dokazima", rekao je.
Američki Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (NSIDC) u sredu je saopštilo da je ledeni pokrivač kod Antarktika pao na ispod dva miliona kvadratnih kilometarai to treći februar zaredom. Ta površina inače je uobičajena za leto na južnoj hemisferi. Poslednje tri godine pokrivač je najmanji otkad su pre 46 godina počeli da beleže podatke.
Topljenje morskog leda nema istovremeni učinak na visinu okeana jer je formiran zamrzavanjem slane vode koja je već u okeanu. No led reflektuje više sunčeve svetlosti nego mračni okean, pa njegov gubitak ubrzava globalno otopljavanje pa izlaže kopneni ledeni pokrivač čije bi topljenje moglo podići nivo mora.
"Iako smo dalje od nastanjenog dela planete, u stvarnosti ono što se događa na Antarktiku utiče na sve u ostatku sveta", upozorava De Pablo.
Ne može se lako poništiti
Prošlogodišnja studija pokazala je kako se gotovo polovina ledenog pokrivača spojenog na kopno Antarktika smanjila u proteklih 25 godina, oslobađajući 25 biliona tona vode u okeane. To utiče ne samo na nivo mora nego i na slanost i temperaturu okeana, rekao je De Pablo.
Deo naučnika južni kontinent izdvaja kao dokaz klimatskih promena. Antarktik je poznat po značajnim godišnjim varijacijama između leta i zime koje su manje očite na Arktiku.
Naučnici procenjuju kako se Zemlja već zagrejala 1,2 stepeni u odnosu na predindustrijsko razdoblje. Pariski sporazum iz 2015. odredio je cilj ograničavanja otopljenja od 1,5 stepeni kako bi se zaustavile katastrofalne posledice.
"Moramo se zapitati da li je način na koji živimo svakodnevno zaista toga vredan jer ćemo na kraju izgubiti našu planetu", upozorava De Pablo.
(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
