Arktik bi u sledećih nekoliko godina mogaoda doživi svoje prve letnje dane "bez leda", objavili su naučnici.
Arktički led se topi tokom letnjih meseci, smanjujući površinu zaleđenog okeana, a zatim se ponovno povećava tokom zimskih meseci. Ali ledeni pokrivač se smanjuje kao rezultat globalnog zagrevanja, pa su izrađene procene o tome kada bi Arktički okean mogao da bude "bez leda" u septembru, kada dosegne svoj minimalni opseg na kraju leta.
20 odsto prosečnog minimalnog pokrivača iz 1980-ih
Bez leda ne znači da leda neće biti, ali naučnici ga definišu kao prostor sa manje od milion kvadratnih kilometara ledenog pokrivača, samo 20 odsto prosečnog minimalnog pokrivača iz 1980-ih.
Takvi uslovi bi imali mnogo učinaka od povećanja zagrejavanja smanjenjem kapaciteta odbijanja topline belog leda i obalne erozije do pritiska na divlje životinje kao što su polarni medvedi, uzrokujući preseljenje novih vrsta riba u Arktički okean i povećanje broja ljudskih delatnosti kao što je pomorski saobraćaj.
Studija Univerziteta Kolorado u SAD-u analizirala je postojeće podatke o predviđanjima kretanja morskog leda i podatke o pokrivenosti morskim ledom iz klimatskih modela kako bi se videlo kako bi Arktik mogao svakodnevno da se menja u budućnosti.
Studija kaže da bi se najraniji septembar bez leda mogao da se dogodi između 2020-ih i 2030-ih, prema svim procenama o količini efekata staklene bašte koje ljudi ispuštaju u atmosferu, a verojatno će se dogoditi do 2050.
Naučnici su rekli da su se sve prethodne procene za Arktik bez leda usredotočile na prosečne mesečne uslove za septembar, a ne pojedinačne dane. Njihova analiza pokazuje da bi se to moglo dogoditi na dnevnoj bazi, a ne na mesečnoj i to godinama ranije.
Aleksandra Džan, profesorka atmosferskih i okeanskih nauka rekla je: "Kada je reč o saopštavanju onoga što naučnici očekuju da će se dogoditi na Arktiku, važno je predvideti kada bismo mogli da primetimo prve uslove bez leda na Arktiku u dnevnim satelitskim podacima.”
Četiri godine ranije od prognoza
Naučnici su otkrili da se prva pojava na dnevnoj bazi bez leda očekuje četiri godine ranije nego za čitav septembar, a moglo bi se dogoditi 10 ili više godina ranije. To znači da bi se uslovi bez leda u dnevnim satelitskim posmatranjima mogli pojaviti čak i ranije nego u mesečnim modelima, a potencijalno u 2020-ima, navodi se u studiji.
U studiji se takođe navodi da bi Arktik mogao često biti bez leda u septembru između 2035. i 2067. prema scenarijima s visokim efektima staklene bašte, uz malo odlaganje moguće za scenarije nižih emisija.
Prema srednjem scenariju emisija, u kojemu se svet trenutno nalazi, Arktik bi mogao ostati bez leda samo od avgusta do oktobra.
Arktički morski led mogao bi brzo da se vrati ako se temperature snize, rekli su naučnici.
(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
