Aleksandra Ben Ari, zamenica ambasadora Izraela u Srbiji, napisala je autorski tekst za Kurir pod nazivom "Plesaćemo ponovo!"
Tekst prenosimo u celosti:
“Nisam nikakav heroj i, molim vas, nemojte me zvati tako,” rekla je 21-godišnja Bar dok je nama, izraelskim diplomatama, govorila o užasima koje je preživela 7. oktobra, kako bismo njenu priču preneli dalje.
Bar je 6. oktobra, zajedno sa 3.500 mladih Izraelaca, stigla na dvodnevni muzički festival na otvorenom u blizini kibuca Reim u južnom Izraelu. Samo nekoliko sati kasnije, narednog dana, životi koje su ti mladi poznavali zauvek će se promeniti.
Teroristi Hamasa upali su na festival, koji je trebalo da predstavlja bezbrižno slavlje života uz muziku i ples, i izvršili nezamisliv pokolj koji će trajno ostati urezan u kolektivno sećanje Izraela.
Dok su Bar i njeni prijatelji igrali uz izlazak sunca, zvuci sirena za raketni napad počeli su da se mešaju sa ritmom trans muzike, a radosni ples brzo pretvorio u totalni haos. Ljudi su počeli da besomučno jure u strahu od raketa, ne sluteći da su se teško naoružani teroristi na paraglajderima spustili na mesto održavanja festivala.
Mnogi su pokušali da pobegnu automobilima, ne znajući da su teroristi napravili improvizovane barikade na putu, pucajući na svakog ko im se približi. Drugi, koji su pokušali da sa festivala pobegnu peške, nisu stigli daleko nakon što su skrovište potražili u nekim od brojnih skloništa izgrađenim zbog čestih raketnih napada iz Pojasa Gaze.
Bar je bila jedna od mnogih mladih koji su se sakrili u sklonište pre nego što su ih teroristi opkolili i nemilosrdno napali. Sklonište u kojem se ona našla minirano je najmanje osam puta dok su Hamasovci neprekidno pucali iz automatskih pušaka.
Sva mesta u kojima su mladi potražili utočišta ubrzo su pretvorena u scene iz najstrašnijih horor filmova. Četrdeset osoba našlo se sa Bar u toj maloj betonskoj konstrukciji pored puta, a samo desetoro je izašlo živo. Oni su satima bespomoćno posmatrali kako njihovih 30 vršnjaka, prijatelja i posetilaca festivala, polako umiru, jedan za drugim.
Dok su čučali držeći se za ruke i moleći se za pomoć, slali su oproštajne poruke svojim voljenima.
Upravo u tim skloništima i drugim improvizovanim skrovištima, obuzeti neopisivim strahom, malobrojni su uspeli da prežive masakr Hamasa. Njihovi životi više nikada neće biti isti. Njihova tela i duše ostaće trajno oštećeni nakon trauma od 7. oktobra. Dok slušam ispovest mlade Bar mislim kako su u tim skloništima mogle biti moje sestre, moji prijatelji, ja.
Tog jutra kada se desio Hamasov varvarski napad, uništeni su čitavi svetovi, čitave porodice… Od 1.200 ubijenih i 253 zarobljenih te strašne subote, 364 osobe ubijene su na festivalu, dok je 40 mladih kidnapovano. Učesnici festivala Nova samo su mogli da bespomoćno posmatraju kako im prijatelje i voljene odvode u Gazu kao taoce, kako ih grupno siluju ili brutalno ubijaju.
Ogromna većina žrtava Hamasovih seksualnih zločina, nije preživela da ispriča priču o užasima. Hamas je upotrebio seksualno nasilje kao oružje rata, baš kao radikalne grupe ISIS ili Boko Haram. Zadojeni mržnjom, Hamasovci su nastojali da ponize i muče nevine civile.
Svi oni koju su pomagali u spasavanju civila nakon masakra, potvrdili su nezamislivu brutalnost. Svedočili su jezivim prizorima mrtvih tela sa tragovima neopisivih mučenja.
Ovog meseca, dok milioni širom sveta obeležavaju Međunarodni dan žena, Država Izrael odaje počast heroinama čija je snaga tokom 7. oktobra i kasnije inspirisala čitavu naciju. Jedna od njih je svakako Bar koja je odlučila da svoju priču podeli sa celim svetom.
Na dan masakra, ogoljena je ranjivost izraelskih žena i devojaka, ali i izuzetna hrabrost. I pored trauma i gubitaka koje su preživele, rešene su da u sebi nađu snagu da nastave dalje, da se ponovo smeju i jednog dana ponovo plešu.
Jedna od njih je Mia Šem (21) koja je kidnapovana tokom muzičkog festivala i provela 54 dana u rukama Hamasa u mračnim tunelima Gaze. Tokom boravka u zatočeništvu, njenu povređenu ruku operisao je veterinar i to bez anestezije.
Po povratku u Izrael, Mia je na ruci istetovirala „plesaćemo ponovo, 7.10.2023”.
Upravo su Mia i njena upornost dokaz nesalomivog duha jevrejskog naroda.
Svi mi u Izraelu neprestano sebi postavljamo pitanje kako možemo sačuvati sve te priče o hrabrosti i preživljavanju? To je jedan od razloga zašto smo učešće Izraela na ovogodišnjem Beogradskom festivalu igre posvetili sećanju na muzički festival Nova.
Meni ostaje da se nadam će Bar, Mia, sve mlade žene Izraela, Srbije i čitavog sveta, živeti bez straha, nasilja, mržnje i terora. I da, “plesaćemo ponovo”!
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
