Nije jasno da li će NATO ispuniti svoje ustavne obaveze za kolektivnu odbranu članica ako Ukrajina pristupi Alijansi, sumirao je Stiven Volt, profesor međunarodnih odnosa na Harvardu i kolumnista časopica Forin Polisi.
Po njegovom mišljenju, "član 5 Severnoatlantskog ugovora nije "rastegljiv", i obavezuje članice da se bore ako je druga članica napadnuta".
Ovaj član "obavezuje države članice da napad na jednu smatraju napadom na sve, a zatim preduzmu radnje koje smatraju neophodnim".
- Pošto se ova klauzula široko tumači kao obaveza odbrane svake članice koja je napadnuta, neuspeh u ratu u ime članice Alijanse u slučaju ozbiljne invazije doveo bi čitav savez u pitanje - piše Volt.
Stoga, smatra ekspert, pre nego što prihvati Ukrajinu, "ostatak Alijanse treba dugo i pažljivo da razmisli o svojoj spremnosti da svoje snage izloži riziku u slučaju napada".
Profesor piše da danas niko u NATO nije spreman na takav rizik i podseća da do sada ni SAD ni bilo ko od drugih saveznika nisu pokazali spremnost da se bore za Ukrajinu.
- Da smo voljni ovo da uradimo, već bismo imali trupe tamo. Ima li smisla prećutno obećavati da ćemo se boriti za Ukrajinu za pet, 10 ili 20 godina ako niste voljni da to uradite danas - pita se autor.
Prema Voltu, Rusi su pokazali da su spremni da se bore i izgube hiljade života za Ukrajinu, ali zapadne zemlje nisu.
Osim toga, Putin je, prema profesoru, započeo rat u Ukrajini kako bi sprečio njeno približavanje Alijansi.
- Nedavna otkrića o stalnom širenju saradnje između CIA i ukrajinskih obaveštajnih službi, napori Zapada da ojačaju odbranu Ukrajine posle 2014. i često ponavljana posvećenost NATO da uzme Ukrajinu u svoje krilo nesumnjivo su pojačala zabrinutost Moskve - piše naučnik, nazivajući situaciju "bezbednosnom dilemom".
(Kurir.rs/Strana.ua/Preneo: Đ. M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
