Poljska obeležava 25 godina kao članica NATO, a američki predsednik Džo Bajden ugostio je poljskog predsednika Andžeja Dudu i premijera Donalda Tuska u Beloj kući.
Glas Amerike prenosi da je sastanak održab usred strepnji vezanih sa budućim finansiranjem američke pomoći Ukrajini za odbranu od invazije Moskve.
- Američka posvećenost Poljskoj je čvrsta kao stena - rekao je Bajden novinarima u utorak uoči sastanka.
Sastanak je održan u trenutku kada je administracija najavila još jedan paket bezbednosne pomoći Ukrajini - 300 miliona dolara u oružju i opremi. Sredstva potiču od "nepredviđenih ušteda troškova" refundiranih od Sekretarijata za odbranu, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan tokom brifinga za novinare u utorak.
- To nije ni izbliza dovoljno - rekao je Bajden o paketu, pozivajući republikance u Predstavničkom domu da usvoje paket inostrane pomoći koji je odobrio Senat i koji obuhvata 60 milijardi dolara Ukrajini "pre nego što bude prekasno".
- Agresija Rusije na Ukrajinu pokazala je da su SAD bezbednosni lider - rekao je Duda.
Poljski predsednik jeponovio poziv kolegama iz zemalja članica Alijanse da povećaju potrošnju za odbranu na tri odsto svog BDP kako bi se branili od ruske agresije.
Poljska doprinosi odbrani sa 3,9 odsto svog BDP, što je skoro dvostruko više od sadašnjeg cilja NATO od dva odsto, kao i najveći procenat BDP od svih zemalja članica. Amerika je druga sa 3,5 odsto BDP, ali je on najveći u okviru NATO u ukupnom iznosu u dolarima.
Navodi se da Dudin predlog naglašava zabrinutost Poljske i drugih zemalja na istočnom krilu NATO koje se osećaju najugroženijim od agresije Moskve i dolazi u trenutku kada neki u zapadnom delu alijanse zalažu za diplomatsko rešenje rata u Ukrajini.
- Međutim, to je aspirativno i malo je verovatno da će uskoro biti usvojeno, jer mnogi unutar NATO tek treba da ispune makar cilj od dva odsto BDP - rekao je Mihal Baranovski, generalni direktor Nemačkog Maršalovog fonda (GMF) za Istok, delu američkog GMF.
U tekstu objavljenom u ponedeljak u Vašington postu, Duda je istakao alarmantnu militarizaciju Rusije, pri čemu je Moskva izdvaja skoro 30 odsto svog godišnjeg budžeta za vojnu potrošnju. On je istakao pretnju koju predstavlja ruski predsednik Vladimir Putin, nazvavši je najznačajnijim izazovom globalnom miru od ere Hladnog rata.
Još američkih trupa
Duda, koji u poljskom sistemu predstavlja zemlju u spoljnim poslovima, i Tusk, šef vlade u Poljskoj, ogorčeni su politički rivali koji su intenzivno uključeni u različite unutrašnje borbe, ali su obećali da će jednim glasom govoriti o Ukrajini, NATO i odnosima sa Vašingtonom .
Varšava se zalaže za veće američko vojno prisustvo u Poljskoj, gde je oko 10.000 američkih vojnika u rotaciji. Vašington nije oduševljen tom idejom, a Bajden je u ponedeljak rekao novinarima da "nema potrebe za više trupa na poljskoj granici".
Salivan je pojačao poruku, rekavši da je savez "dobro postavljen" i da su planovi "da se odbrani Poljska, ako do toga dođe - snažni".
Salivan je rekao da su SAD krenule napred sa novim direktnim zajmom za strano vojno finansiranje od dve milijarde dolara Poljskoj i ponudiće Poljskoj prodaju 96 helikoptera tipa Apač. Takođe u utorak, američki Biro za političko-vojna pitanja Stejt departmenta obavestio je Kongres o svom odobrenju za prodaju projektila u vrednosti više od tri milijarde dolara Poljskoj.
Sastanak sa liderima Kongresa
Ranije u utorak, Duda i Tusk su se sastali sa liderima demokrata i republikanaca u Kongresu i založili se za podršku Ukrajini. Duda je rekao da je to "ključni element za obuzdavanje Putina i ruskih imperijalnih ambicija".
Demokrate i Bela kuća uvereni su da paket pomoći za inostranstvo ima glasove za usvajanje i u Predstavničkom domu, ali je republikanski predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson odbio da ga iznese na glasanje.
- Ključno je da poljski lideri saopšte zakonodavcima potrebu da Vašington bude odgovoran saveznik - rekao je Baranovski za Glas Amerike, dodajući da je malo verovatno da će to biti poslednji pritisak koji bi prekinuo zastoj.
Mnogi republikanci u Predstavničkom domu saveznici su Donalda Trampa i podržavaju protivljenje bivšeg predsednika pružanju strane pomoći osim ako nije strukturirana kao zajam.
Ranije ove nedelje, mađarski premijer Viktor Orban rekao je mađarskom državnom informativnom kanalu da Tramp neće dati "ni penija" da podrži Ukrajinu i "da će se rat završiti". Orbanovi komentari usledili su posle njegovog sastanka sa Trampom prošle nedelje.
Upitan za potvrdu, Trampov izborni štab je rekao da će "glavni prioritet" u "drugom mandatu" bivšeg predsednika biti "brzo pregovaranje za okončanje rata između Rusije i Ukrajine" i da bi "evropske nacije trebalo da plaćaju više troškova tog sukoba".
- On će učiniti ono što je neophodno da obnovi mir i obnovi američku snagu i odvraćanje na svetskoj sceni i on je jedina osoba koja to može da ostvari - rekao je Stiven Čeung, direktor komunikacija kampanje, u izjavi za Glas Amerike.
Trampove tvrdnje dodatno su podstakle evropsku zabrinutost zbog američke posvećenost alijansi, posebno ako dođe do promene administracije posle američkih predsedničkih izbora u novembru.
Prošlog meseca, verovatni republikanski predsednički kandidat rekao je da će "ohrabriti" Rusiju "da radi šta god hoće" ako neka zemlja NATO ne potroši dovoljno na odbranu.
Evropski zvaničnici su sve više zabrinuti.
- Ovu poruku moramo poslati Rusiji kolektivno – EU i SAD — da nema zamora i da ćemo podržati Ukrajinu da se odbrani - rekao je nedavno za Glas Amerike evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
NATO samit
Prema Beloj kući, lideri će koordinirati strategije uoči predstojećeg samita povodom 75. godišnjice NATO u Vašingtonu u julu. Varšava želi da osigura da regionalni odbrambeni planovi koji su dogovoreni na samitu NATO 2023. u Vilnusu "ne budu samo dobro planirani, već i stvarno opremljeni trupama za obezbeđivanje nivoa odvraćanja i odbrane" potrebnog na istočnom krilu NATO, rekao je Baranovski.
Jačanje američko-poljskog partnerstva u energetskoj bezbednosti je još jedna glavna tema. Varšava je izdvojila 40 milijardi dolara za izgradnju dve nuklearne elektrane. Prvu gradi američka kompanija "Vestinghaus".
Prošlo je 25 godina otkako su poljski predsednik i premijer u isto vreme posetili Vašington. 1999. godine, predsednik Aleksandar Kvašnjevski i premijer Jerži Buzek prisustvovali su samitu povodom 50. godišnjice NATO-a u glavnom gradu SAD.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
