Kometa 12/Pons-Bruks, veća od Mont Everesta, približava se Zemlji i u sledećih nekoliko nedelja mogla bi bude vidljiva čak i golim okom.
Trenutno se može videti uz pomoć dvogleda ili malog teleskopa, a može se snimiti i fotoaparatom.
Boris Štromar, direktor Astronomskog društva Beskraj iz Zagreba, kaže da je kometa Pons-Bruks nakon zalaska Sunca vidljiva tačno prema zapadu.
"Ali za gledanje je za sada još uvek potrebno otići negde dalje od gradske rasvete i koristiti dvogled", ističe Štromar.
"Valja pričekati barem sat vremena nakon zalaska da se dovoljno smrači, ali svetlost Meseca i tada može malo smetati, naročito za gledanje repa koji je dosta tamniji od jezgra. Kada sam ga gledao kroz dvogled 8x42, izgledao mi je kao malo veća mutna zvezda, a naziralo se lagano izduženje u smeru repa. Bolji pogled bio bi kroz bilo koji teleskop. Treba biti svestan da to nije pogled na spektakularnu zvezdu repaticu. Ipak, komete koje se mogu lako videti dvogledom nisu tako česte, pa se isplati potražiti je ako vremenske prilike to dopuste", dodaje Štromar.
Kometa se približava Suncu i sjaj joj lagano raste, ali istovremeno je svake večeri prividno sve bliža horizontu, tako da je u aprilu više nećemo moći videti.
Kako je fotografisati?
Štromar kaže da se kometa može fotografisati bilo kojim digitalnim fotoaparatom postavljenim na stativ uz duže ekspozicije od 10 do 20 sekundi.
"Teleobjektivi nisu potrebni, čak bi bilo bolje probati s objektivima žarišnih dužina manjih od 100 mm jer se tada mogu raditi dalje ekspozicije, a da zvezde ne budu previše izdužene, što je posledica Zemljine rotacije", objašnjava Štromar.
Astrofotograf Pavlimir Ugrin kaže da za snimanje ne treba imati neki skup teleskop.
"Poslužiće i mobilni telefon postavljen na stativ namešten da snima nebo par sekundi", kaže on.
Ugrin kaže da se kometa trenutno nalazi u sazvežđu Andromede u blizini poznate Andromedine galaksije, koja je lako uočljiva golim okom.
Šta je kometa 12/Pons-Brooks?
Kometa 12/Pons-Bruks ledeno je telo Halejevog tipa, što znači da ima orbitalni period između 20 i 200 godina. Za obilazak oko Sunca potrebne su joj 71,3 godine, što znači da ga ljudi imaju prilike videti jednom ili možda dvaput u životu. Suncu bi trebalo da priđe najbliže 21. aprila.
Prema nekim izvorima, prvi put je uočena još u 14. veku. Ali, nazvana je po francuskom astronomu Žan-Luju Ponsu koji ju je otkrio 1812. i britansko-američkom astronomu Vilijamu Robertu Bruksu koji ju je posmatrao pri sledećem obilasku 1883.
Jedna je od najsvetlijih poznatih periodičnih kometa budući da u blizini perihela (najbliža tačka Suncu) doseže vizualnu magnitudu od oko 4.5, kolika je i Marsova. U perihelu se Suncu približava na oko 0.78 astronomskih jedinica (AU), dok je u najudaljenijoj tački (afelu) udaljen oko 17.2 AU. AU je astronomska jedinica u kojoj je 1 AU udaljenost između Sunca i Zemlje.
Trenutno se Pons-Brooks nalazi u zviježđu Andromede, na udaljenosti od oko 246.526.120 kilometara od Zemlje.
Smatra se da ima jezgro prečnika oko 30 km, a klasifikuje se kao kriovulkanska kometa, što znači da tokom zagrevanja, zbog rasta pritiska u njoj, povremeno dolazi do erupcija prašine, gasova i leda.
Prošle godine jedna je takva erupcija ustostručila njen sjaj. Maga koja je nastala u erupciji poprimila je rogati oblik po kojem je dobila nadimak "Đavolja kometa".
Kurir.rs/Index
Preneo: R.J.
NE PROPUSTITE
