PUTIN "POHVALIO" OPOZICIJU ŠTO JE PODSTAKLA IZLAZNOST: Šef Kremlja smiren nakon pobede, sada kreće da juri STALJINOV REKORD

Okružen grupom mladih ljudi, Vladimir Putin proglasio je pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji koja će mu omogućiti da ostane na vlasti do 2030.

BBC navodi da njegov ukupno peti predsednički mandat nije ni dovođen u pitanje, jer nije imao kredibilnog rivala.

Učestvovala su još trojica kandidata, ali oni su zapravo njegovi podržavaoci.

Nakon što je obznanjeno da je osvojio više od 87 odsto glasova posle trodnevnog glasanja, Putin je izjavio da je ruska demokratija transparentnija od mnogih na Zapadu.

Kandidat Komunističke partije Nikolaj Haritonov osvojio je nešto više od četiri odsto glasova, a a još dvojica kandidata - Leonid Slucki iz nacionalističke LDPR i Vladislav Davankov iz Novih ljudi još manje od toga.

Haritonov je čak pohvalio Putina uoči izbora zbog „pokušaja da konsoliduje zemlju u svim oblastima".

Putin, koji ima 71 godinu, ostaće na vlasti najmanje do 2030. godine, a Rusijom vlada od 2000. godine - što je najduža vladavina u Kremlju još od sovjetskog diktatora Josifa Staljina.

Na ruskim državnim TV kanalima rezultat je pozdravljen kao trijumf.

„Ovo je neverovatan nivo podrške i jedinstva oko ličnosti Vladimira Putina", rekao je uzbuđeno jedan voditelj i dodao da je ovo istovremeno „i signal zapadnim zemljama".

Putin je bio smireniji kada je odgovarao na pitanja novinara, rekavši da je predizborna kampanja u Rusiji mnogo bolja nego u SAD.

Dodao je da je u Rusiji sprovedeno i onlajn glasanje, za koje su izborni organi rekli da ga je iskoristilo osam miliona birača.

Nezavisnoj posmatračkoj organizaciji Golosu nije bilo dozvoljeno da nadzire glasanje, ali su se pojavili izveštaji o nepravilnostima, kao i o pritisku na zaposlene u javnom sektoru da glasaju bilo na biračkim mestima ili onlajn.

Putin je pohvalio opozicione aktiviste što su podsticali birače da izađu u većem broju, iako je osudio one koji su preškrabali ili na drugi način učinili glasačke listiće nevažećim i rekao da će protiv njih biti preduzete mere.

U Rusiji, prva biračka mesta otvorena su na poluostrvu Kamčatka, najistočnijem regionu Rusije, u osam sati po lokalnom vremenu u petak, a poslednja su zatvorena u najzapadnijoj oblasti oko Kaljinjingrada u 20 sati u nedelju.

Glasalo se i na istoku Ukrajine, na teritorijama koje je okupirala Rusija - u Zaporožju, Hersonu, Donjecku i Lugansku, kao i u diplomatskim predstavništvima Rusije širom sveta.

Najmanje 80 demonstranata uhapšeno je u ruskim gradovima poslednjeg dana glasanja, a pred biralištima u Rusiji su se formirali dugi redovi, nakon što je udovica opozicionog lidera Alekseja Navaljnog pozvala na okupljanja u znak protesta.

Putin je prvi put imenom pomenuo Alekseja Navaljnog, mesec dana nakon što je njegov najglasniji kritičar umro u kaznenoj koloniji unutar Arktičkog kruga.

Potvrdio pokušaj razmene pre smrti Navaljnog, uslov bio da se ovaj ne vraća u Rusiju

BBC navodi da je Putin, u komentaru kojim je verovatno želeo da pobije tvrdnje da je on ubio opozicionara Alekseja Navaljnog, potvrdio da su bili u toku i razgovori o razmeni zatvorenika sa Zapadom, ali pod uslovom da se njegov politički rival nikada ne vrati u Rusiju.

- Rekao sam da sam za to, ali, nažalost, desilo se ono što se desilo. Šta se može, takav je život - kazao je Putin.

Nemačka: Ovo su bili kvaziizbori

Zapadne zemlje su listom osudile izbore u Rusiji, ocenjujući da nisu ni slobodni ni pošteni. Nemačka ih je nazvala „kvaziizborima" pod autoritarnim vladarom koji koristi na cenzuru, represiju i nasilje. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron osudio je „nezakonito održavanje izbora na ukrajinskoj teritoriji".

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)