U trenutku kada izgleda da evropski lideri žele da odgurnu Kinu što dalje od starog kontinenta, proglašavajući je za "ekonomskog predatora sa malignim uticajem i agresivnim mešanjem u unutrašnja pitanja", otvara se mogućnost za preokret. Kineski predsednik Si Đinping će se početkom maja u Parizu sastati sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom, a nemački kancelar Olaf Šolc će pre toga, u aprilu, posetiti Kinu.
Ovo je posebno specifično, posmatrano u kontekstu da je u izveštaju evropskog parmalenta zaključeno: "Dok Rusija zaista predstavlja najveću pretnju Francuskoj u smislu mešanja, Kina pribegava sve agresivnijim i zlonamernijim manevrima. Cilj Kine je da degradira model liberalnih demokratija". Nema sumnje da će oči sveta biti uprte u susrete najmoćnijih ljudi zapada i istoka.
O ovoj temi govorili su u emisiji Usijanje Zoran Milivojević, diplomata i Marko Lakić, novinar.
- Ovo je prva potvrda da je Kina faktor u globalnim odnosima i da se prosto ne može preskočiti. To je uzvratna poseta i bez obzira na sve, to je važna poseta pogotovo u ovom trenutku, jer treba reći da je Kina kao treća globalna sila u ovom trenutku u poziciji da ima komunikaciju sa oba ključna centra koji su sada u žiži. Dakle i sa Vašingtonom i Moskvom. Drugo, dolazi u Evropu, koja je, pitanje broj jedan sada, vezano za sukob i u Ukrajini, ali i Bliski Istok i u komšiluku, sa svim ovim tenzijama koje su vezane za to. Kina se pominje kao i jedan od medijatora vezano za taj sukob i postoje neke tri stvari koje su u ovom trenutku relevantne. Ta medijacija može da bude vrlo značajna. Prvo je stvar što Kina ima komunikaciju, jedina je danas u poziciji koja može da privede Rusiju za bilo koji sto na globalnoj sceni. Druga je što se ovaj sukob sad, za razliku od prošle godine, kada se pojavila ta medijacija, nekako je stavljena po strani. Zapad je reagovao odbojno na neki način. Sad su se okolnosti promenile i na frontu i vezano za sam sukob i sad postoji jedna tendencija da smo ipak bliži nekom otvaranju diplomatskog fronta oko tog sukoba nego što bismo se opredeljivali za nastavak sukoba sa možda opcijom da se radi - rekao je Milivojević i dodao:
- Znate kad se najviše potenciraju najgore stvari, tad se u stvari u suštini počinje ozbiljno da pregovara. U prilog toga ide i činjenica da je sad i oko Rusije stvar jasna posle izbora. Znači mora da se računa sa Putinom i mora se računa sa Rusijom koja je na unutrašnjem planu netaknuta. Sa odlučnošću da oni neki svoj cilj ipak zaokruže na ovaj ili onaj način. Najzad Makron kao sagovornik, pošto nam je aktuelan ovih dana, prema tome sasvim sigurno da ta poseta i razgovori ne mogu ostati bez odjeka na globalnoj sceni. Treba dodati da i Šolc ide u Kinu i da je prosto neumoljivo ono što se događa kao posledice ovog rata, pre svega na ekonomskom planu. Trpe se štete, trpe se posledice. Ima unutrašnjih kretanja koja su nepovoljna u nekim državama koje posledice trpe ozbiljno, recimo na čelu sa Nemačkom. Kine je faktor koji je sada na neki način sa strane i koja ima mogućnost da otvori nekakav dialog.
Lakić se dotakao ekonomskog potencijala Kine.
- Vreme jedino radi za Kinu na ekonomskom aspektu. Ima recimo jedna vrlo interesantna anegdota. Kaže se, kada bi Amerika odlučila da prekine saradnju sa Kinom, udavila bi se u đubretu. Amerika sada, 80 odsto svoje plastike, kao sekundarne sirovine, šalje u Kinu gde se to prerađuje i vraća se nazad u Ameriku. Oni ne bi mogli da odlože to svoje đubre. Takođe, što se tiče vojnog aspekta, Kina do sada je jedino kasnila za Amerikom u tim desantnim brodovima. Međutim, Kina je čak u mnogim aspektima ispred Rusije. Kina ima i taj nevidljivi bombarder, ima i nevidljive lovce, što recimo Rusija i dalje nema.
Voditeljka Silvija Slamnig se potom dotakla jedne analize gde je rečeno da će zaključno sa 2049. godinom Narodna Republika Kina imati takav vojni arsenal da će moći da pobedi svaku drugu silu na svetu koja bi joj se eventualno suprotstavila.
- Oni već to sada mogu. Urađene su analize, odnosno simulacije rata između Amerike i Kine. Kaže, sve bitke trenutno bi dobila Amerika, zato što Amerika ipak ima superiornije oružje. Međutim, to bi bila Pirova pobeda, zato bi recimo Amerika izgubila dosta oružja. Trebalo bi deset do dvadeset godina da nadoknadi, Kina bi sve mogla da nadoknadi za 5 godina - tvrdi Lakić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
