Među američkim serijskim ubicama po broju žrtava i brutalnosti ističe se Džon Vejn Gejsi, poznat kao "klovn ubica". Po životu ovog Amerikanca poljsko-danskih korena, odgovornog za mučenje i ubistva 33 mladića, snimljeno je nekoliko filmova i dokumentaraca, a još jedan će izaći ove godine. Međutim, on nije toliko medijski eksploatisan kao neke druge serijske ubice.
Rodio se u Čikagu 1942. godine, kao jedini sin u porodici s brižnom majkom i nasilnim ocem. Nakon detinjstva obeleženog raznim zdravstvenim problemima i sukobima s ocem, Gejsi je počeo samostalan život daleko od rodnoga grada. Menjao je poslove, od zaposlenja u Hitnoj pomoći do KFC-a. Na kraju je stalan i dugotrajan izvor finansija pronašao u osnivanju svoje građevinske firme, kojom je rukovodio sve do hapšenja. Nažalost, taj posao mu je omogućio kontakte s mladim radnicima, koji će, u nameri da zarade džeparac, postati njegove žrtve.
U međuvremenu je uspeo dva puta da se oženi. U to vreme američko društvo još nije bilo razvilo liberalna shvatanja o seksualnosti, pa je Gejsi svoje homoseksualne sklonosti pokušao da prikrije brakom s Marlin Majers, svojom prvom suprugom, s kojom je dobio dvoje dece. Ali, Gejsi nije mogao da pobegne od svoje prirode. Nakon što je jednog tinejdžera prisilio da mu pruži oralni seks, a koji je to priznao svom ocu, protiv Gejsija je pokrenut sudski postupak. Kažnjen je sa 10 godina zatvora zbog sodomije. Skandal i suđenje rezultirali su i prvim razvodom.
Nakon dve godine služenja zatvorske kazne, pušten je zbog uzornog vladanja. Nakon izlaska vratio se u rodni grad i neko vreme živeo s majkom. Godine 1971. kupio je, uz majčinu finansijsku pomoć, kuću na čikaškoj periferiji. Ta kuća će uskoro postati mučilište i groblje njegovih žrtava. Ubrzo se drugi put oženio i izgradio društveni status. Niko nije primetio da se iza fasade simpatičnog građevinara krije monstruozni ubica.
Uspeo je da zavara i članove Demokratske stranke, čiji je bio dugogodišnji aktivista, pa je tako jednom prilikom uspeo da se slika s tadašnjom prvom damom Rozalin Karter. Posebno bizaran detalj u vezi s ovim serijskim ubicom je da se, pored građevinskog posla, isticao po ulozi klovna koji je zabavljao decu na raznim gradskim priredbama.
Zbog vanbračnih aktivnosti uskoro ga je napustila i druga supruga. Ostavši sam u novoj kući dobio je dovoljnu dozu privatnosti koja je bila potrebna njegovom ubilačkom nagonu, koji više nije mogao da obuzda.
Njegova prva žrtva bio je šesnaestogodišnji mladić Timoti Mekoj, koga je namamio u svoju kuću, potom ubio i telo zakopao ispod kuće. To je postao njegov "modus operandi". Sve njegove žrtve bili su dečaci ili mladi muškarci, koje bi uz razna obećanja, poput zaposlenja u njegovoj firmi, namamio u svoju kuću. Ponudio bi ih pićem s drogom i, praveći se da im želi pokazati trik, stavio lisice na ruke.
Žrtve je ubijao davljenjem, a posebno uživanje mu je pružalo mučenje mladića polaganim utapanjem u kadi. Većinu žrtava, njih čak 29, zakopao je ispod svoje kuće, a tela ostalih bacio je u obližnju reku. Srednjoškolac Robert Pist, njegova 33. žrtva, svoju majku je obavestio da odlazi na razgovor s građevincem o potencijalnom letnjem poslu na gradilištu. Nakon što se Robert nije vratio kući, njegova majka je policiji prijavila nestanak.
Policija je zaključila da je građevinac o kome je Robert govorio svojoj majci zapravo Džon Vejn Gejsi. Nakon hapšenja 1978. godine Gejsi je priznao sva ubistva koja su mu stavljena na teret. Tri godine posle održano je suđenje na kome se Gejsi branio neuračunljivošću. Sud njegovu odbranu nije prihvatio, proglašen je krivim i osuđen na smrt. U zatvoru pre pogubljenja proveo je 14 godina. Za to vreme posećivali su ga novinari. U intervjuima je pokušavao da se prikaže kao brižni otac dve devojčice, bezopasni muškarac koji nije svestan da je počinio toliko zla, koji se uopšte ne seća svojih žrtava.
Monstrum se po ko zna koji put svojoj okolini lažno predstavljao. Ipak, to mu ovaj put nije pomoglo. Za poslednji obrok pred smrt poželeo je KFC piletinu, a njegove poslednje reči upućene zatvorskom stražaru navodno su bile: "Poljubite me u du*e."
Pogubljen je smrtonosnom injekcijom 1994. godine u čikaškom zatvoru.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
Preneo: R.J.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
