Tokom 2000-ih i 2010-ih, bilo je niza samoubilačkih bombaških napada koje su uglavnom izveli Čečeni i drugi islamistički separatisti sa Severnog Kavkaza.
Ali napad u petak na koncertnu dvoranu "Krokus Hol" pre svega podsećaju na opsadu pozorišta Nord Ost 2002. godine kada je grupa čečenskih naoružanih muškaraca i žena uzela sve ljude u pozorištu kao taoce u istočnoj Moskvi. Zahtevali su prekid drugog čečenskog rata.
Neuspešan odgovor na talačku krizu doveo je do toga da je više talaca umrlo od "gasa za spavanje" (plina), koje su koristile specijalne jedinice za reagovanje nego što su teroristi izvršili samoubistvo. Poginule su oko 174 osobe, prema organizaciji Nord ost.
Činilo se da su poslednjih godina takvi zločini nestali – delom zahvaljujući godinama neprekidnih i često brutalnih kampanja protiv pobunjenika, a delom zahvaljujući ratu u Siriji, koji je privukao mnoge ruske džihadiste, a vlastima je bilo drago da vide kako odlaze da se bore drugde, piše britanski "Telegraf".
Najnoviji teroristički napad u Moskvi je užasan šok.
Islamska država preuzela je odgovornost u petak kasno uveče. Tvrdnja nije potvrđena, ali ako je istinita, teroristička organizacija ima motiv, ozloglašenu istoriju napada i sposobnost. Kremlj nije potvrdio navode ISIS-a, SAD su saopštile da su verodostojne potvrde da grupa stoji iza napada.
Hiljade Rusa i džihadista koji govore ruski, pohrlilo je u Siriju i Irak na vrhuncu takozvanog kalifata Islamske države sredinom 2000-ih. Mnogi od njih završili su u zatvorskim logorima na otvorenom u severnoj Siriji zajedno sa drugim strancima. Nekima je dozvoljeno da se vrate kući.
Veliki propust FSB-a
Ovaj napad je podsetnik da teroristička grupa ostaje snažna pretnja - i takođe da su ruske bezbednosne službe, zaokupljene ratom u Ukrajini, možda ih zanemarile, iako se Kremlj i dalje bori u Siriji.
Meta - prostrani izložbeni kompleks u Moskvi, nije ni približno obezbeđen kao izuzetno visoko bezbednosno okruženja u centru grada gde se nalaze Kremlj i vladine kancelarije. Ali to je jedno od najvećih i najpoznatijih mesta u gradu.
Već se postavljaju pitanja o neuspehu FSB-a da zaštiti prostor, ali i generalno lošem odgovoru na teroristički napad.
Kako je neko mogao sa mašinkama uđe neprimećen u dvoranu i da posle toga pobegne, dva su najveća pitanja.
Potpuno novi, sveobuhvatni sistem za prepoznavanje lica širom Moskve, koji se naširoko koristi za identifikaciju opozicionih demonstranata, takođe nije uspeo da zaustavi napad u petak. A vlastima je trebalo sat i po da rasporede specijalne snage na lokaciju u moskovskom predgrađu Krasnogorsk zbog velikih saobraćajnih gužvi.
Napad u petak "pokazao je potpunu nemoć" ruskih specijalnih službi, nacionalne garde i čitavog sistema za sprovođenje zakona, rekao je za "Al Džaziru" Nikolaj Mitrokhin, naučni saradnik nemačkog Univerziteta u Bremenu.
- Gde su helikopteri za brzo raspoređivanje na kritična mesta Moskve? Gde su naoružana vozila? Gde su ovi napumpani jaki momci sa (promotivnih) videa? Znamo gde su – spaljeni su sa svojim vozilima na putevima Kijevske oblasti, sede u podzemnim rupama u blizini Donjecka ili patroliraju Luganskim regionom… ne tamo gde je prava opasnost, ali tamo je ludi predsednik odlučio da vodi rat - rekao je Mitrohin.
Savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je, dok je odbacivao ukrajinsku umešanost u napad, da treba imati na umu da je grupa naoružanih ljudi prošla u "Krokus siti hol", mesto velike koncentracije ljudi, bez ikakvih inspekcija i da je ta grupa, kako je istakao, više od sat i po pucala na ljude bez intervencije organa reda.
Podoljak je napisao i da je grupa terorista u punom sastavu zatim mirno napustila mesto i krenula u pravcu linije fronta. Vest o hapšenju osumnjičenih došla je nakon skoro 12 sati od napada.
Pre dve nedelje američka ambasada u Moskvi upozorila je svoje građane da se drže podalje od velikih javnih okupljanja zbog moguće terorističke pretnje.
To sugeriše da su zapadne obaveštajne agencije presrele razgovore koji su govorili da dolazi napad. Uprkos trenutnim tenzijama, obaveštajne agencije obično dele obaveštajne podatke o terorističkim pretnjama sa svojim ruskim kolegama.
Tako da je verovatno da su i Rusi imali neku ideju o neposrednoj pretnji - mada možda ne dovoljno da je preduprede.
Šta će Putin da uradi
Vladimir Putin ima istoriju jačanja vlasti posle terorističkih zločina.
Nakon misteriozne serije bombardovanja stambenih blokova 1999. godine, pokrenuo je drugi čečenski rat, koji mu je zauzvrat obezbedio prvi mandat predsednika.
Posle opsade škole u Beslanu 2004. godine, u kojoj je ubijeno više od 300 ljudi, uključujući 186 dece, otkazao je izbore za regionalne guvernere na osnovu toga što je potreban centralni nadzor. Do danas guvernere postavlja predsednik. Gledajući unazad, to je bio ključni momenat u Putinovom projektu centralizacije moći u Kremlju.
Prerano je prognozirati kako će Putin reagovati na ovaj najnoviji užas.
Ali mnogi posmatrači Rusije očekivali su da će on napraviti neku vrstu velikog poteza nakon prošlonedeljnih izbora – verovatno u vidu još oštrijeg obračuna sa unutrašnjim neistomišljenicima, ili nametanja nepopularne mobilizacije za regrutovanje vojnika za rat u Ukrajini.
Ako je tražio izgovor za veliki zaokret u bezbednosnoj politici, sada ga ima, zaključuje britanski "Telegraf".
Kurir.rs/The Telegraph/Preneo: P. P.
NE PROPUSTITE
