Masakr izveden u petak uveče u koncertnoj dvorani u Moskvi, gde su ubijene najmanje 133 osobe i ranjeno 154 ljudi, a odgovornost za preuzela Islamska država u pokrajini Horasan (ISKP ili ISIS-K), mogao bi da bude osveta ove terorističke organizacije Rusiji zbog veza sa talibanima.
Njujork tajms podseća da je ISIS-K ranije izvela napad i na rusku ambasadu u avganistanskoj prestonici Kabulu i masovno objavljivala propagandu usmerenu protiv Kremlja.
Navodi se da i američke vlasti tvrde da ova podružnica Islamske države, koja je ime dobila po drevnom kalifatu Horasanu koji je svojevremeno obuhvatao područja današnjeg Avganistana, Irana, Pakistana i Turkmenistana, stoji iza napada u moskovskom "Krokus siti holu".
Njujorški list ih opisuje kao jednog od poslednjih suparnika sa kojim se talibanska vlada suočava u Avganistanu, gde su pripadnici ISIS-K poslednjih godina izvodili česte napade, uključujući i pomenuti na ambasadu Rusije.
ISIS-K sebe predstavlja kao glavnog rivala talibana koje optužuje da od povratka na vlast u Avganistanu 2021. ne primenjuju istinsko šerijatsko pravo.
Stručnjaci ocenjuju da je ISIS-K nastojao da potkopa odnose talibana sa regionalnim saveznicima i vladu u Kabulu prikaže kao nesposobnu da osigura bezbednost u zemlji.
Podseća se da je u 2022. ISIS-K pored ruske napao i pakistansku ambasadu u avganistanskoj prestonici, kao i hotel u kojem je bilo smešteno puno Kineza.
Novijeg datuma su pretnje ISIS-K da će napasti kinesku, indijsku i iramsku ambasadu u Avganistanu, kao i masovna antiruska propaganda.
ISIS-K je udare izvodio i van teritorije Avganistana, pa je tako u januaru ove godine u dva bombaška napada ova teroristička organizacija ubila veliki broj ljudi i ranila stotine prisutnih na odavanju pošte Kasimu Sulejmaniju, pokojnom iranskom najuticajnijem generalu koji je pre četiri godine ubijen u američkom napadu dronom.
Navodi se da su poslednjih meseci otoplili odnosi talibana sa Rusijom, kao i Kinom.
Iako nijedna od ove dve zemlje nije zvanično priznala talibansku vladu, ranije ovog meseca Rusija je primila vojnog atašea talibana u Moskvi, dok je Kina zvanično prihvatila talibanskog ambasadora u toj zemlji.
Oba ova poteza su viđena kao mere izgradnje poverenja sa talibanskim vlastima.
foto: EPA/Pavel Byrkin sputnik kremlin
Navodi se da je ISIS-K istovremeno optuživao Kremlj zbog intervencija u Siriji i osuđivao talibane što uspostavljaju veze sa ruskim vlastima decenijama nakon što je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan.
- Propaganda ISIS-K talibane prikazuje kao one koji su "izdali istoriju Avganistana i izdali sopstvenu veru kako bi se sprijateljili sa nekadašnjim neprijateljima" - kaže Rikardo Vale, direktor istraživanja u "Dnevniku Horasana" (Khorasan Diary), istraživačkoj platformi sa sedištem u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana.
foto: X/@CensoredMen
U više od dve godine od preuzimanja vlasti u Avganistanu, talibanske bezbednosne snage sprovode nemilosrdnu kampanju sa ciljem eliminisanja ISIS-K i do sada su uspešno sprečavali pokušaje ove terorističke organizacije da zauzme teritoriju unutar Avganistana.
Podseća se da su, prema podacima američkih zvaničnika, prošle godine talibanske bezbednosne snage ubile najmanje osmoricu vođa ISIS-K, a mnoge njene borce su potisnuli u susedni Pakistan.
Uprkos tome, ISIS-K pokazuje otpornost na sve to i još uvek je aktivna širom Avganistana, Pakistana i Irana.
Talibani: Osuđujemo teroristički napad u Moskvi, zemlje regiona da se koordinišu protiv ovakvih incidenata
foto: EPA-EFE/STRINGER 1981
Nakon napada u Moskvi oglasio se Abdul Kahar Balki, portparol Ministarstva spoljnih poslova Avganistana koje vode talibani. On je u objavi na društvenim mrežama naveo da Kabul "najstrože osuđuje nedavni teroristički napad u Moskvi" i "smatra to nesumnjivim kršenjem svih ljudskih standarda".
- Zemlje regiona moraju da preduzmu koordinisanu, jasnu i odlučnu poziciju protiv ovakvih incidenata usmerenih ka destabilizaciji regiona - zaključio je Balki.
