Dok Ukrajina za skorašnje teritorijalne gubitke okrivljuje nedostatak municije, Predstavnički dom Kongresa SAD, pod kontrolom republikanaca, još nije pružio neophodnu pomoć Kijevu, odbijajući da glasa o paketu pomoći vrednom 60 milijardi dolara, kojeg je Senat već usvojio.
- Niko se ne slaže sa onim što je (ruski predsednik Vladimir) Putin učinio. Ali kada uzimamo naše teško zarađene poreske dolare i šaljemo ih 5.000 milja daleko bez ikakvog kraja na vidiku, a naša granica je u međuvremenu širom otvorena i naši američki građani su ubijani na ulicama, to je problem - kaže za Glas Amerike Skot Peri, republikanski kongresmen iz Pensilvanije.
Ipak, većina novca kojeg su zakonodavci do sada izdvajali za naoružavanje Ukrajine, nije direktno tamo otišla. Taj novac se troši u SAD, u fabrici poput one u Jorku u Pensilvaniji, u distriktu kongresmena Perija, za izradu novog oružja i popunjavanje američkih zaliha zbog oružja koje je ranije poslano Kijevu.
Fabrika u Jorku je jedno od mnogih vojnih industrijskih postrojenja koja su dobila kongresne fondove kao podršku ukrajinskoj borbi.
- A ta postrojenja idu od privatnih fabrika, preko vladinih laboratorija, do fabrika municije koje su iz vremena Prvog ili Drugog svetskog rata, pa im je očajnički potrebna modernizacija - kaže Mekenzi Iglen iz "Amerikan enterprajz instituta".
Glas Amerike je dobio ekskluzivan pristup Fabrici vojne municije u Skrentonu, oko tri sata udaljenoj od Jorka, da bi se iz prve ruke uverio kako se troši novac poreskih obveznika.
Ovde se čelične šipke tope u pećima Skrentona, pa pretvaraju u granate za artiljeriju kalibra 155 milimetara. Granate se potom hlade, proveravaju i farbaju kako bi se sprečilo rđanje, a zatim se šalju na punjenje eksplozivom.
Proizvodnja u ovoj fabrici na severoistoku Pensilvanije udvostručena je sa 14.000 ovakvih granata mesečno početkom rata u Ukrajini, na 28.000 mesečno u ovom trenutku.
Kompanija "Dženeral dajnamiks" koja koristi fabriku očekuje da će taj broj uskoro porasti na 36.000 mesečno, kada počne da radi nova proizvodna linija u obližnjoj fabrici.
Rič Hansen, koji za vojsku nadzire rad fabrike u Skrentonu, kaže da 418 miliona dolara poreskih obveznika finansira 20 projekata modernizacije.
- Broj zaposlenih je svakako porastao i verujem da su iz "Dženeral dajnamiksa" rekli da će nastaviti da raste kako bi mogao da pokrije proizvodne linije koje instaliramo - navodi Hansen.
Reč je o 200 novih poslova samo u ovoj fabrici, ali zvaničnici "Dženeral dajnamiksa" kažu da se to neće realizovati bez finansiranja koje bi odobrio Kongres.
Demokrata iz Penslivanije i član Predstavničkog doma Kongresa, Met Kartrajt kaže za Glas Amerike da će ta nova radna mesta napraviti razliku u mestima kao što je Skrenton.
- To je veliki podstrek. Skrenton u severoistočnoj Pensilvaniji je na neki način ekonomski napredovao - kaže Kartrajt.
Osim što su nova radna mesta važna, on dodaje da je još važnije da Amerika ne okrene leđa Ukrajini.
- To ne samo da nije američki. Ovde sam da vam kažem da nije ni pensilvanijski. Uvek smo se zalagali za demokratiju i slobodu, gde god da postoji. I ne mislim da bi sada trebalo da promenimo tu politiku - navodi Kartrajt.
Vojska navodi da će počevši od 2025. godine morati mesečno da proizvodi 100.000 granata od 155 milimetara kako bi nadomestila dva miliona granata koje su SAD poslale Ukrajini, ali i da bi Kijevu mogla da pošalje dovoljno nove municije za odbranu.
Vojni zvaničnici kažu da američka odbrambena industrija to neće moći da postigne bez finansiranja iz Kongresa.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
